Наука

Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату

Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату
Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату
Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату
Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату

У Сурдулици отворен Научни скуп са међународним учешћем „Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату“

Химном Боже правде и песмом Сурдуличким мученицима које су отпевале монахиње манастира Светог великомученика Пантелејмона код Врања, у Сурдулици је 29. октобра 2015. године и званично почео са радом научни скуп са међународним учешћем "Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату". Скуп је отворио г. Радослав Павловић, саветник и изасланик Председника Републике Србије, а присутнима су се обратили и др Александра Поповић, председник Општине Сурдулица, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, декан Филозофског факултета у Нишу проф. др Горан Максимовић, проф. др Милан Кољанин испред Института за савремену историју, мр Владимир Ђорђевић, директор Народног музеја у Лесковцу, и протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, изасланик Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.

Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату

Православна епархија врањска, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Институт за савремену историју из Београда и Народни музеј у Лесковцу организују od 29. do 31. октобра 2015. godine у Сурдулици и Лесковцу.Научни скуп са међународним учешћем под називом "Бугарска окупација југа Србије (1915-1918) у Првом светском рату"

Циљ скупа је да се поводом стогодишњице од страдања Срба у југоисточном делу Краљевине Србије која је била у саставу бугарске окупационе зоне (1915-1918), научно и објективно – размотре сви његови детаљи и аспекти, као и да се укаже на далекосежне демографске, политичке и економске последице које је то страдање произвело. Скуп је прилика да се сумирају сви досадашњи резултати постигнути у области истраживања злочина и притисака над српским народом током периода бугарске окупације. Предвиђено је да скуп има две посебне сесије:

Настава на српском језику у Хрватској

Настава на српском језику у Хрватској
Настава на српском језику у Хрватској
Настава на српском језику у Хрватској
Настава на српском језику у Хрватској

Српска православна општа гимназија Кантакузина Катарина Бранковић организовала је 22. октобра 2015. године, међужупанијски стручно-научни скуп о настави српског језика у Републици Хрватској.

На скупу су говорили: Његово Високопреосвештенство Mитрополит загребачко-љубљански др Порфирије, помоћница министра знаности, образовања и спорта РХ Тања Дјаковић, проф. др Милорад Пуповац, др Борис Јокић, г. Чедомир Вишњић, проф. Милица Стојановић и проф. Мирко Марковић. Стручном скупу су присуствовали гђа Боса Продановић из Амбасаде Републике Србије, наставници Гимназије, наставници српског језика и разредне наставе из Вуковара, Даља, Белог Манастира, Трпиње, Книна, Глине, Двора и других мјеста.

Издавачки подухват СПЦ и Службеног гласника

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КАПИТАЛНИХ ДЕЛА У САИЗДАВАШТВУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И СЛУЖБЕНОГ ГЛАСНИКА

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН Г. ИРИНЕЈ – Година четврта

МАНАСТИРИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – Водич

ЧЕТВРТАК, 29. ОКТОБАР 2015. У 16 ЧАСОВА, БЕОГРАДСКИ САЈАМ, САЛА „БОРИСАВ ПЕКИЋ“, ХАЛА 1А

ГОВОРЕ:

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПКИ Г. ИРИНЕЈ
АЛЕКСАНДАР В. ЧЕПУРИН, амбасадор Русије у Србији и
ДР ЈЕЛЕНА ТРИВАН, в.вд. директора ЈП Службени гласник.

Оба издања су на српском и руском језику. Подршка: Руски дом у Београду.

 

Епископ Хризостом у посјети Народној библиотеци Србије у Београду

Епископ Хризостом у посјети Народној библиотеци Србије у Београду
Епископ Хризостом у посјети Народној библиотеци Србије у Београду
Епископ Хризостом у посјети Народној библиотеци Србије у Београду
Епископ Хризостом у посјети Народној библиотеци Србије у Београду

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Хризостом посјетио је 21. октобра 2015. године Одјељење за конзервацију Народне библиотеке Србије. Ова радна посјета учињена је у циљу бриге за писану баштину Епархије зворничко-тузланске, прије свега започињања озбиљне конзерваторске дјелатности на рукописном насљеђу и примјерцима старог српског штампарства, а који се налазе у Библиотеци и Архиву Епархије зворничко-тузланске у Бијељини.