Наука

Новозаветник Гнилка умро у 89. години живота

У научном свету познати стручњак за Нови завет Јоахим Гнилка умро је у четвртак 18. јануара 2018. у 89. години живота у Минхену. Овај писац многих коментара на поједине књиге Новога завета, предавао је на универзитетима у Минстеру (1962-1975) и Минхену (1975-1997). Гнилка је био члан Понтификалне библијске комисије (до 1989.г.) и Међународне библијске комисије (до 1997. године). Папа Јована Павле II унапредио га је 1992. године за папског почасног прелата.

Историја српског богослужења

Промоција пројекта Историја српског богослужења Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду биће приређена у четвртак, 25. јануара, у 13 сати, у Свечаној сали САНУ.

Говоре: академик Владимир Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, проф. др Смиља Марјановић Душанић, архимандрит др Тихон Ракићевић и проф. др Владимир Вукашиновић. Том приликом биће представљене књиге из едиције Историја српског богослужења: Српска барокна теологија Владимира Вукашиновића и Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара из XVI века  Ратка Хрваћанина, као и посебно издање наведене едиције Литурзи и литурголози Србољуба Убипариповића, Владимира Вукашиновића и Ненада Милошевића.

Историја српског богослужења

Састанак митрополита Амфилохија са студентима и постдипломцима богословских факултета

На Обрезање Госпосње и дан Светог Василија Великог, у недељу 14./1. јануара 2018. године, после свете Литургије у Цетињском манастиру, у просторијама Митрополије црногорско-приморске одржан је редовни годишњи састанак студената, постдипломаца и доктораната богословских факултета са митрополитом Амфилохијем, који су примљени за Митрополију црногорско-приморску.

Из архива Епархије славонске

Фото: Прослава празника Преображења Господњег у манастиру Ораховица, 19. августа 1952. године.

Поводом 170-годишњице превода Новога Завјета Вука Стефановића Караџића (1847 – 2017)

Да бисмо успоставили везу од првог словенског ћирилометодијског превода са преводима на српски језик из времена Вуковог и после њега, потребно је да се повуче извесна нит измећу тих времена да бимо лакше схватили историјску позадину наше теме и боље допринели даљој дискусији о језику Цркве.

Свети Кирило је пред полазак у Моравску превео тзв. Изборно јеванђеље и тиме, као што је случај са свима народима где је Свето писмо било прва књига, увео словенске народе у нови свет културе. Као што и данас мисионарски рад мећу примитивним народима често почиње превођењем Библије, тако је и у средњем веку Свето писмо многим народима отворило врата у храм светске културе. Тзв. допунске делове за целокупно Четворојеванђеље превео је у самој Моравској.

Превод је био веома буквалан, са грчког, до те мере да кад би се, кажу, изгубио изворни грчки, добар познавалац обају језика могао би са словенског успоставити оригинал. Стваране су и такве нове конструкције којих није било у говору Словена. Остали делови Светога писма преведени су од Кирилових настављача.