Темељи цркве у Прагу доказују византијску традицију

Археолози Чешке акдемије наука и уметности пронашли темеље досад непознате цркве из првог миленијума

Археолози Чешке акадмеије наука и уметности пронашли су на другом прашком брегу, Вишехраду, темеље једне до сада непознате цркве с краја првог миленијума хришћанства. Њена величина и темељи указују на византијске узоре. 

На  два метра дубине откривени су темељи зидова правоуганог облика цркве с три апсиде. То ставља под знак поитања досадашњу тезу да је источноцрквена традиција код западних Словена нестала окончањем Моравског царства.

Темељи цркве се налазе на 150 метара од данашње базилике светих Петра и Павла која надвишава Вишехрад. Поређење са сличним грађевинама на Балкану и у источном средоземном базену показује да је црква морала бити висока и имала куполу у виду торња. 

Са својих 230 метара у габариту откривена црква превазилази габарите прашке цркве познате само на основу ископавања ротунде у част Вита и Венцела на прашком Храдшину, истиче руководилац ископавања Ладислав Варадзин. Ротунда св. Вита, као најстарија позната претходница прашке катедрале св. Вита, до сада је важила као највећа црква из раног доба бохемске државе. 

Досадашњи налаз поставља наново питање о источноцрквеној традицији светих Ћирила и Методија у Бохемији и Моравској, вели Варадзин. У другој половини 10. и у првој половини 11. века тешко да је неко био у стању да у Бохемији подигне такву захтевну грађевину, па се поставља питање „који је владар и из којег разлога довео искусног архитекту у Бохемију да овде подигне овај тип цркве“. 

До данас је превладавало мишљење да се бохемско владалачко племство из Премисла било определило за латинско богослужење, а не за богослужење преузето из словенског обреда. И сада би требало, вели истраживач, да се наново испита значај словенског богослужења на којем  су као зачетници служили Ћирило и Методије. Значи, није тачна поставка да после пропасти Моравског царства негде око 900. г. словенско богослужење  није имало утицаја.  

 „Краљевски колегијални капител уз св. Петра и Павла на Вишехраду“, који је касније основао први бохемски краљ Вратислав 1070.г., најстарија је постојећа установа у Чешкој Републици. У 19. веку су се папе залагали да се Колегијална црква и све њено подручје преуреде како би вишехрадско гробље постало национално спомен-обележје, а на којем су сахрањени, између осталих, Сметана, Антонин Дворжак и Петер Ебен.

Извор: Катпрес

С немачког протођакон Радомир Ракић