Теолошки терцет у Католичкој академији у Баварској

У Минхену је 10.9.2020. у Католичкој академији у Баварској одржан први „Теолошки терцет”, шест месеци доцније од испрва планираног у марту, који је због пандемије вируса корона морао бити отказан. Овим скупом је под „новом нормалношћу”, како се на овој страни означава стварност под стриктним хигијенским предострожностима, Католичка академија отворила своје двери након полугодишњег lockdown(a), т.ј. замандаљених врата.

У формату „Теолошчи терцет” учествују два стална члана терцета и један гост. Стални чланови терцета су некадашња министарка у кабинету немачке владе и бивша амбасодорка Немачке при Светој столици у Риму, Анете Шаван, професор догматике на универзитету у Бечу др Јан-Хајнер Тик и као гост учесник овога пута био је проминентни социолог Хајнц Буде са катедре за макро-социологију на универзитету у Каселу.

Три књиге су биле предмет дискусије: Томаш Халикова књига „Живот као експеримент”, Екхард Нордхофенова „Corpora“ и Михаел Зевалдова „Реформа. Иста Црква другачије мишљена”. 

Екхард Норхофен

Књига „Corpora“ је дело Екхарда Нордхофена, философа, теолога и публицисте, који је хонорарни професор теолошке естетике и теорије слике на Јустус-Либиг-универзитету у Гисену. Реч је о делу које је подигло високе таласе у теолошкој јавности, а у чијем се језгру налази критика Јан Асманове теорије о монотеизму. О интересовању за ову књигу говори чињеница да аутор припрема треће издање ове књиге, што се ретко за неку теолошку књигу може тврдити. 

Михаел Зевалд

Католичка Црква стоји под притиском промена. Листа тема о којима се унутар ње расправља дуга је: права жена, вредновање истополног партнерства, учешће лаика. Миахел Зевалд је најмлађи професор теологије у Немачкој на универзитету у Минстеру. Он налази да је за дискусију о тим темама догматски оквир одвећ узак и да би Црква могла бити начелно покретљивија. Централна порука је да је Католичка Црква кадра да се темељно преобрази и притом остане аутентична. 

Томас Халик

Халик, свештеник и философ религије на универзитету у Прагу, позива уместо тога да се вера схвати као један животни експеримент и да се служимо отвореношћу духа. Ова је књига није упућена верницима, већ свима који су у потрази за смислом, као и атеистима. Бог сусреће људе често у тихом и тајном моменту. Халик се упушта у потрагу за таквим траговима и описује стални дијалог са Богом. Он скицира оно што је очекивање Бога и како човек на то може да одговори. У својој књизи Халик анализира шта хришћане и атеисте спаја, у чему се вера огледа и одликује и какав је пут потребан за  ипуњење људских чежњи. Ова књига је лане у фебруару проглашена „Религиозном књигом месеца фебруара 2019.”

У обрачуну са критичарима религије (пре свега Ничеом, Фројдом и Фојербахом), као и са делима других теолога (Доротее Золе, Герхардом Ебелингом)  Халик покушава да прочисти и трасира пут на коме је Бога могуће схватити као могућност, који верницима „!отвара простор у коме се постојано и одговорно у истини и слободи може живети”. Истовремено Халик истиче Тајну Божју и упозорава од једноставних „дефиниција” Бога. Бог се може покушати да појми кроз хрвање између Библије, персоналне верске опитности и необухвативе Тајне Његове величине. Халика карактерише широки хоризонт, којим се он упушта у дијалог са атеистима. Он поседује таленат да теолошке ставове поједностави за не-теологе, али их не вулгаризује.  

Након излагања учесника терцета уследила је дискусија са публиком и показала да су овакви формати плодни импулси у јавном мнењу не само заинтересованих за богословске теме, већ и ширу академску јавност.

Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)