Тесла повезао престоницу и Ђетињу
У години обележавања 110 година прве хидроцентрале код нас поставка у ужичком Архиву о Тесли даје важне одговоре
Ужице - У овој години навршава се 11 деценија од почетка рада старе хидроцентрале на реци Ђетињи у Ужицу, првенца српске електрификације. То је прва хидроелектрана на Балкану направљена по принципима наизменичних струја Николе Тесле, само четири године после оне на Нијагари, заслугом професора београдске Велике школе Ђорђа Станојевића упознатог са Теслиним проналасцима.
Ужичка хидроцентрала и сада ради, њене оригиналне машине још увек струју производе. Поносе се Ужичани овом реткошћу, пред којом последњих година стоје споменици Николи Тесли и Ђорђу Станојевићу.
А једна поставка, управо отворена као прва у новој модерној згради Архива у Ужицу, сведочи о Теслином доприносу настанку тог првенца. О везама Београда и Ђетиње, посредно рођеним у размаку од осам последњих година 19. века. Реч је о изложби београдског Музеја Николе Тесле названој „Никола Тесла у Београду 1892. године", аутора Братислава Стојиљковића, кустоса у том музеју. Поставци коју последњих година многи гледају по градовима Србије, а која, ево, за Ужичане има посебан значај.
Истраживачи историје прве хидроцентрале пишу, наиме, о пресудном утицају Ђорђа Станојевића да та електрана, намењена као енергетски извор за ужичку Ткачку радионицу и осветљење града, буде подигнута 1900. године по Теслиним принципима, тада новини у науци. Али мало се пажње обраћа ономе што је свему претходило, а то је кључна посета Тесле Београду и сарадња Станојевића са прослављеним научником.
- Тај Теслин једини долазак у српску престоницу 1.јуна 1892. године и боравак од свега 31 сат, ако је веровати реду вожње тадашње железнице, уствари је био пресудан за оно што ће се дешавати у Србији као једној од првих земаља у Европи које су почеле електрификацију његовим наизменичним струјама. Ова хидроцентрала на реци Ђетињи представља првенац, а за њом су уследиле електране на Бучјанки, Нишка хидроцентрала, у Сићевачкој клисури, Гамзиградска и друге. Србија је тада била у европском врху кад је у питању Тесла и његови изуми, које је он представио Ђорђу Станојевићу, родоначелнику те електрификације - рекао је, отварајући изложбу у ужичком Архиву, Владимир Јеленковић, директор Музеја Николе Тесле, јединствене установе у свету.
Наша земља, иначе, има ту част да у овом музеју чува целокупну личну Теслину заоставштину, а УНЕСКО је архиву славног научника 2003. године унео у Регистар памћења света, као непроцењиву важност за људску цивилизацију. У том регистру од вредности из Србије једино се још налази Мирослављево јеванђеље.
Аутор поменуте поставке Братислав Стојиљковић објашњава да је Станојевић био уз Теслу приликом посете Београду, где је научнику приређен величанствен дочек, аудијенција код краља Александра, посета Народном музеју, предавање на Великој школи.
(/slika2)- Теслин утицај на Ђорђа Станојевића допринео је да Станојевић 1894. године објави књигу о стваралаштву и патентима Николе Тесле, прву на српском језику и другу у свету о томе. То је био пут ка будућој централи у Ужицу и даљој електрификацији Србије. Прво се, дакле, десио Тесла, па ужички првенац - сумира Стојиљковић, додајући да изложба у овом Архиву, поред докумената и фотографија, представља и два Теслина патента: модел индукционог мотора са ротором у облику јајета (''Колумбово јаје'') из 1893. и модел специфичне пумпе заснован на принципу преноса флуида путем трења из 1913. године.
И све то у савременом здању ужичког Архива, најмодерније уређеној архивској установи код нас, која је, како рече директор те установе Мирослав Дучић, отварањем ове атрактивне поставке, прве пошто је пре седам месеци завршена ова зграда, званично отворила и свој галеријски простор.
Извор: Политика
