Тим Даули: Библијски атлас

У овом невеликом, а мапама богато илустрованом делу лако ћете схватити библијску историју, долазак Аврама у Обећану земљу Ханан, око 1850. године пре Христа, у време Хамурабија, затим историју старозаветних патријараха, одлазак праведног Јосифа у Египат, излазак потлаченог јеврејског народа из египатског ропства око 1250. године пре Христа (у време Рамзеса Другог, Сетија Првог или Мернептаха).

Прате се следећи догађаји - одлазак на Синај, освајање Обећане земље, период Израиљског царства за време Саула, Давида и Соломона, затим период Раздељеног царства на Северно (Израиљево) и Јужно (јудино), за време Ровоама, цара Јудиног, и Јеровоама, цара Израиљевог.

Даље ћете видети мапе развоја библијске повести, пад Самарије 721. године пре Христа под владавину Асирије, и коначно пад Јерусалима под Вавилонце 587/86. г. пре Христа. Ту је хронолошки приказан и повратак Јудејаца из ропства и градња Зоровавељевог храма, религијска обнова за време Јездре и Немије, улога персијског цара Кира, његова религиозна толеранција и указ, уздизање јеленистичког царства под Александром Македонским, пад раздељеног јеленистичког царства под власт Рима и догађаје непосредно пре Христовог доласка.

Овај приручник, настопјљнаја књига, како Руси називају референтне књиге, као што су лексикони, енциклопедије, атласи, речници и др.,  биће лак путовођ кроз лавиринт библијске историје, а богато је илустрован сликама значајних места и топонима везаних за Библију. Он је заиста један од увода у распечаћење Библије која је, како каже Откривење Светог Јована Богослова, запечаћен са седам печата.

Скривени смисао библијске историје и промисао Божији биће нам лакши, ближи, занимљивији и блискији уз овај Библијски атлас др Тима Даулија, а са аутентичном српском, православном семантиком и топонимијом и хидронимијом, за коју је заслужан проф. др Радомир Ракић.  Дакле, називи библијских места, река, језера, мора, планина, гора... доносе се искључиво у облику какав налазимо у Српској Библији, одн. у црквенословенској Библији, па тако стоји Хеврон, а не Хеброн, Витлејем а не Бетлехем, Кесарија а не Цезареја, Ветиљ а не Бетел, Кармил а не Кармел, Иродион а не Херодион итд. Допустите, и правилна употреба библијске топономије и библијских имена освештаних употребом словенске, одн. Српске Библије такође спада у наш српски православни идентитет. Ову чињеницу је добро знао и филолог Ђура Даничић који, иако је  Стари завет преводио са латинског, сва лична библијска имена и топониме, хидрониме и др. доносио је преко црквенословенске Библије. И за то му треба скинути капу!

Библијски атлас препоручујемо не само ученицима богословских школа и студентима факултета, него и сваком  читаоцу Књиге над књигама, Библије. 

Горан Раденковић