Томас Мартин (ур.), «Све је допуштено. Карамазовљев-закон»

Могуће је да се са сваким превазиђеним табуом један нови рађа или, другачије речено: шта је повреда једног табуа насупрот настанаку једног новог? Нема човека без табуа или, простије речено, без закона. Ми без њих не можемо живети. Закони, са параграфима или без њих, у нашем су животу неизбрисиви, искључујући... и овде предмет постаје занимљив, јер њиме и отпочиње ова књига

 Њиме отпочиње ова антологија прилога, есеја као покушај да се одговори на кључно питање егзистенцијалистичког атеизма: „Да ли је, ако је Бог мртав, све допуштено?“ Шта има важење ако је Карамазовљев-закон на снази?

Берлински театар Die Volksbühne am Rosa-Luxemburg-Platz, још под интендантуром Франка Касторфа, био је подијум за 22 аутора - референата.

„Ако је Бог мртав, онда више нема табуа?“ Ово питање је поставио пре више од 140 година Достојевски у свом роману „Браћа Карамазови“. Ово питање, које је у оно време потресло свет, данас је актуелније но икада.

Резултат тих експозеа 22 аутора сада је у виду ове књиге објављен под насловом: „Све је допуштено. Карамазовљев-закон“ (Alles ist erlaubt. Das Karamasow-Gesetz. Reihe: Fröhliche Wissenschaft Bd. 084, Berlin 2016).

Веома напета панорама егзистенцијалних идеја о томе који табуи су у нашим различитим културама достојни да буду сачувани, а који прете да ишчезну? Шта значи „Све је допуштено“ у време коначних ресурси, извора који прете да пресахну, нарастујућег насиља и све непрозирнијих фронтова? Фронтови при томе нису само милитаристичке природе, већ и идеолошке, религиозне, естетске, политичке, фронтови спорних домена тумачења, фронтови у рату за храну, смештај, писање историје и будућност. Књига која би требало да занима како богослове, тако и сву академску јавност.

Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)