Томина недеља у Ђурђевим Ступовима

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 26. априла 2020. године, на Томину недељу, свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђевим Ступовима.

Преосвећени Епископ је, у својој архипастирској бесједи, навео да прву недељу по Васкрсу називамо недељом Антипасхе - друга Пасха или Томина Пасха, Христова и Томина Пасха. По речима владике Јоаникија, Свети апостол Тома је био међу онима који су се разбежали за време Христовог страдања на крсту, а  велики ломови настали су у душама верних ученика Господњих када су дошли у ситуацију да Га, због страха од Јудеја, напусте.

„Такви ломови су се показали нарочито на апостолу Томи. Жене мироносице су Га видјеле како је васкрсао, јавио се и неким апостолима. Већ су причали да је васкрсао Господ, да је побиједио смрт, а Тома се у дубини свог срца радовао, али је био искрен и говорио: Докле не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу вјеровати. Докле не видим очима мојим да је то, ваистину, Господ Онај исти Који је на крсту висио као беспомоћан, а тада је Господ показао највећу силу, уништавао смрт, али то је био невидљиво за људске очи“, беседио је Владика и додао да Томине речи, којима је исказивао своје неверовање, говорећи да не може веровати док Га својим рукама не опипа и својим очима не види, имају велики значај.

„Многи су говорили да су то била нека привиђења, да је васкрсење Христово било привидно, да то није био Господ у свом тијелу, Онај исти Који је висио на крсту. Зато је јеванђелист нашао за сходно да забиљежи како је Господ после васкрсења и јео са својим ученицима. Када је Господ позвао Тому, а јавио му се у следећи дан Господњи, дан Његовог васкрсења, рекавши: Пружи прст свој и опипај руке моје, пружи руку своју и опипај ребра моја копљем прободена и не буди невјеран него вјеран, тада је са Томиних очију спала крљушт невјерја. Његова душа, која се до тада потапала у сумње и муке душевне, је васкрсла, јер је пребивање у сумњама и невјерју једнако смрти. Ово је било Томино душевно и духовно васкрсење, јер је он прешао из невјерујућег у вјерног“, истакао је Његово Преосвештенство.

Томино неверје, поручио је владика Јоаникије, било је, заправо, тражење додира, жеља да види Господа.

„То није невјера, него се тако назива зато што је Тома тако то исповједао, а он је свим срцем, свом душом тражио да види Господа, да Га опипа својим рукама и Господ га је тога удостојио. То је прави пут за сваког од нас који смо подложни сумњама, искушењима, да тражимо, да не одустајемо и да желимо што ближи сусрет са Господом“.

„Нека Бог да свима у ове свете дане Васкрсења Христовог обновљења духа, обновљења мисли, обновљења љубави, новог полета, новог живота што нам даје Васкрсење Христово“, рекао је Преосвећени Епископ г. Јоаникије. 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка