Топлина завичаја наших предака
Три километра од Бијељине према Павловића мосту, у срцу семберске равнице, на површини од пет хектара, породица Станишић је изградила „Етно село Станишићи".
„Етно село Станишићи" је село са двадесетак аутентичних дрвених кућа,
мљекаром, воденицом, ковачницом, амбаром за жито, старом кућом и великом
гостинском кућом, који су пренијети из села Бргуле код Вареша и сусједних села
са планина Звијезде и Романије.
Рестаурацијом дрвеног крова - шиндре враћен им је аутентичан изглед, а у кућама је покућство које им је вијековима припадало. Куће повезују поплочане камене стазе, а у центру села су два бистра језера. Осмишљени су и простори за презентацију старих народних вјештина: предења, ткања, ковања у ковачкој радионици. У етно селу се налазе и двије аутентичне воденице у којима се мељу пшеница и кукуруз.
„Етно село Станишићи" обухвата: конобу и ресторан, апартманско насеље, хотел „Пирг", манастир Светог оца Николе, реплику сарајевске Козје ћуприје, амфитеатар са љетњом позорницом поред језера, забавни парк за дјецу, мини-ергелу коња са аутохтоним расама коња са овог подручја. Хортикултура је значајно обиљежје „Етно села Станишићи": пуно баштенског цвијећа, ружа, травнатих површина, поточића, који му дају живописност. Поред етно села је изграђен велики паркинг за путничке аутомобиле и туристичке аутобусе.
Ресторан „Етно села Станишићи" - Ресторан сачињавају коноба и велика ресторанска сала са 200 мјеста.
Опремљен је у етностилу, са камином и огњиштем, из кога се пружа поглед на
музејски дио дрвeних кућица с краја XIX и почетка XX вијека. У љетњем периоду у средишту етно
села ради и неколико љетних башти са укупно 300 мјеста. Јела спремају врхунски
мајстори кулинарства, а љубазно особље ће вам понудити јела домаће и
интернационалне кухиње, уз велики избор алкохолних и безалкохолних пића.
Амбијент „Етно села Станишићи" дјелује очаравајуће, као да нас избацује из садашњег, убрзаног времена и враћа у старину. Враћа нас прецима и природи, будећи дивљење према једноставности некадашњег начина живота. Овдје се одмарају очи и душа, човјек постаје племенитији, али и мудрији, слушајући цвркут птица, жуборење потока и рад воденица. И ви ћете доживјети ову угодну и несвакидашњу стварност ако дођете и боравите у „Етно селу Станишићи". Да је стварно као у бајци током сва четири годишња доба, говоре многобројна домаћа и инострана признања која су додијељена овом туристичком комплексу у Републици Српској.
Смјештајни капацитети „Етно села Станишићи" - Апартманско насеље - У дрвеним кућама, које су у складу са цјелокупним изгледом етно села, смјештено је 30 лежаја у апартманима и собама, опремљеним модерним и старим намјештајем у етностилу. Свака соба има купатило, телевизор са пријемом сателитских канала, мини бар, брзи интернет.
Хотел „Пирг" - Овај хотел заузима доминантно мјесто у „Етно селу Станишићи",
уклапајући се у комплетан амбијент села. Грађен је у средњевјековном стилу и
чине га двије куле, од којих је једна реплика пирга Светог Саве са Хиландара.
Хотел „Пирг" је модеран хотел високе категорије. Опремљен је по свим свјетским стандардима, модерним намјештајем, техником, климом и лифтовима. У хотелским собама и апартманима високе класе може се смјестити 130 гостију, којима је на располагању: базен, ђакузи када, сауна, сала за масажу, фитнес-сала, играоница, коктел-сала из које се излази на базен. У саставу хотела је конгресна сала са 100 мјеста, опремљена савременом опремом и кабинама за симултано превођење на више страних језика.
Манастир Светог оца Николе - У „Етно селу Станишићи" налази се манастир који је посвећен Светом оцу
Николи. У манастиру се чува и дио моштију Светог оца Николе. Манастир је
реплика манастира Куманице који се налази у долини Лима на граници између
Србије и Црне Горе. Иконостас је рађен по узору на иконостас из манастира Ловница
код Шековића који је у XVI вијеку осликао познати пећки иконописац Лонгин.
Садржаји „Етно села Станишићи" -духовне вечери и културне манифестације, крштења, општинска и црквена вјенчања, школа јахања, вожња фијакером семберском равницом, Менаџери села најављују и изградњу: тениских терена, кошаркашких игралишта, игралишта за мини-голф...
Разговарамо са Борисом Станишићем аутором овог пројекта. Борис је
наочит човјек. Побожан и непосредан обзиран према црквеној јерархији налази
надахнуће у манастирској атмосфери. „Почео сам од топле дрвене конобе а завршио
са овом љепотом етносела и манастира. Зато је заслузан епископ Василије. Он је
отворио прозор ка Небу, ја сам само трагао за природом, хтео да понесем своје
детињство и висе да проникнем у срећу предака па да је понудим духовно
осиромасеним савременицима, успећу јер имам благослов владике. Свети Никола
чува честитост ове реализоване идеје."
Док шетамо тако кроз село ка узвишеном храму у воденицама се меље брашно. Из брвнара зрачи топлина и прелазимо у стварни свет блискости и љубави далек од захуктале и бездушне техничке цивилизације. Ту камен и дрво почињу да шапућу језиком мајке и давно прочитане бајке. Негде при врху поглед ми пада на ружно стовариште и подсети ме на трен на ругобу зависти и греха. Борис са кроткошћу монаха сноси ову пакост суседа и сам је не примећује тако да она у магновењу нестаје и уроњује нас у оно старо Боре Станковића што мирише на босињак и што нас узводи етеричним лествицама које у сну виде Јаков и које воде Богу.
Извор: Васкршњи број Гласника СПЦО Дизелдорф
