Трећи дан Васкршњег сајма

Вече о Светој српској Царској Лаври манастиру Хиландару

Трећег дана (30. март 2012.) Васкршњег сајма на вечери посвећеној Хиландару говорили су јеромонах Доситеј Хиландарац, архитекта Стевица Трипковић и Никола Дробњаковић.

Јеромонах Доситеј је поздравио све присутне у име игумана манастира Хиландара високопреподобног архимандрита Методија и остале хиландарске братије. Говорећи о манастиру Хиландару, истакао је да се у манастиру Хиландару од његових почетака негује посебан однос према писаној речи, да су хиландарски монаси непознавање Светога Писма и учења светих отаца, сматрали као неверство према самоме себи. Истакао је да ми не живимо сами свој живот, да се наши животи прожимају, и да га делимо са другима.

Исто тако делимо са другима и све радости и све туге, а највише волимо да са другима поделимо радост наше вере. Плод те вере и те љубави хиландарских монаха је и издавачка делатност манастира Хиландара у последње две деценије. Говорећи о библиотеци и ризници манастира Хиландара поменуо је речи једног посетиоца Немца, који је са дивљењем написао у књизи утисака следеће речи: „О Хиландаре, који то још народ осим Српског народа има своје срце изван свога тела“?!

Архитекта Трипковић говорио је о пожару у манастиру Хиландару и његовим последицама, као и о току обнове Свете српске Царске Лавре.

О самој издавачкој делатности говорио је Никола Дробњаковић, који је истакао да библиотека Хиландарски путукази већ има 57 наслова књига. Посебно радује што се у хиландарској библиотеци налази драгоцена светоотачка литература различитог садржаја, као што су Лествица, Добротољубље, затим разна дела светих отаца, веома познатих савремених теолога попут Георгија Флоровског, Александра Шмемана, Владимира Лоског, затим савремених атонских подвижника и др. На крају је поздравио све присутне и нагласио да ће Хиландар и даље својом издавачком делатношћу учествовати духовном животу српског народа.

Други и трећи дан Васкршњег сајма у Београду донео је нове госте и програме у богатом културном избору који је НВО „Наша Србија“ понудила са својим партнерима.

Добро посећени циклус програма „Српски код, духовни темељ“ је другог дана (четвртак, 29. март) представио публици Светлану Спајић. Ова вишеструко обдарена музичка уметница и културни радник причала је о свом дводеценијском бављењу српском изворном музиком, боравцима на два окупирана Косова (јужном и далматинском), сарадњи са међународним именима у култури попут Роберта Вилсона, Марине Абрамовић или Бориса Ковача, рокенрол албуму по стиховима св. Владике Николаја „Песме изнад Истока и Запада“, изучавању геноцида у 2. светском рату и пријему који наш звук има код западних слушалаца.

Публика је имала прилике да уживо чује Спајићкино певање у две нумере, види снимке са страних  гостовања, али и послуша у разним верзијама песму „Дарови св. Јована Владимира“ чија се мелодија данас сматра за народну, али је у питању певачицино ауторско дело. Овај програм ће посебно бити запамћен по емотивном набоју и сузама које неколико посетилаца није могло да суспрегне слушајући древне напеве.

Археолошке мистерије словена и хришћанства

О археолошким тајнама и европским научним изазовима говорили су проф. др Ђорђе Јанковић, Станко Трифуновић - археолог Музеја Војводине, и модератор трибине Зоран Стефановић.

Владимир Весовић и Драган Боснић у циклусу „Оживљено сликом“

Циклус „Оживљено сликом“ који се дешава на другом спрату лепог здања у Масариковој 4, простору који је постао нека врста ликовне колоније у градском језгру, донео је паралелно још два програма. У првом су, за децу и родитеље, настављени јавни часови Школе стрипа и илустрације „Ђорђе Лобачев“, док су посебно представљени уметници Владимир Весовић и Драган Боснић.

Весовић је говорио о свом односу према српској и словенској митологији, представио своје стрипове, илустрације и игре на плочи засноване на нашој баштини, упоређивао домаће стваралаштво и попкултурне трендове са страним токовима. Након увида у уметников портфолио и пројекте у развоју, присутни су закључили да је штета што Весовићев ауторски опус помало остаје у сенци његовог плодног педагошког рада и позвали да се ови подухвати чешће представе јавности. 

Драган Боснић, професор на Академији за консервацију и уметност СПЦ, представио је свој пројекат самиздатског часописа „Кратеж“ који је преглед личног стварања, али истовремено и „покушај новог канона српске културе“, како је примећено од присутних колега. Аутор је преко неке врсте групног читања стрипа показао најновија остварења, али и скице за нови пројекат од 32 стране чија је тема пострадање манастира Михољска Превлака, древне епископске светиње код Тивта.

Након Боснићевог представљања одржана је заједничка сеанса цртања минијатура за посетиоце, који су оригинална уметничка дела добили на обележивачима за књиге „Наше Србије“.

Том приликом су и директорка ове НВО Мина Милићевић и сарадница Светлана Ђорђевић добили збирку оригиналних цртежа створених на лицу места, чији су аутори Весовић, Боснић, Боривоје Грбић, Владимир Матић Куриљов, Стеван Ковачевић, Предраг Ивановић и други цртачи разних генерација.

Ненад Петровић