Тр­г од ћи­ри­ли­це у Херцег Новом

18. Август 2016 - 9:31
Тр­г од ћи­ри­ли­це у Херцег Новом
Тр­г од ћи­ри­ли­це у Херцег Новом
Тр­г од ћи­ри­ли­це у Херцег Новом
Тр­г од ћи­ри­ли­це у Херцег Новом

Манифестација „Трг од ћирилице“ која се са благословом Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија већ трећу годину заредом одржава у Херцег Новом и о чијој организацији брину Митрополија црногорско-приморска са Црквеном општином Херцег Нови-Стари Град,

Удружење књижевника Црне Горе и Удружење издавача и књижара Црне Горе, ушла је у трећу програмску недјељу. По ријечима г. Желидрага Никчевића, главног уредника „Трга од ћирилице“, који је за Радио Светигору најавио предстојеће догађаје, очекује се да у наредном периоду „Трг од ћирилице“ привуче још већу пажњу и позитивне утиске посјетилаца.

У четвртак, 18. августа, КУД“ Копаоник“ из Лепосавића донијеће у Херцег Нови кораке и звуке са нашег Косова и Метохије. Исте вечери лирском пјесмом допринос „Тргу од ћирилице“ даће и новљанин, пјесник Божидар Денда. У петак, 19. августа, биће приказан документарни филм по избору режисера Драгана Елчића, редовног професора Академије уметности у Београду, док ће исто вече у галерији „Фреска“ бити отворена изложба мр Владимира Анђелковића из Центра за истраживање дигиталне културе под називом „Мода српске елите 1804. – 1918. године“. Професор софијског универзитета Андреј Касабов одржаће у суботу, 20. августа, предавање „Богонадахнути псалми у Светом писму“. Исто вече наступиће православни хор из Бугарске.

Гост и домаћин, како рече г. Никчевић, у недјељу на „Тргу од ћирилице“ биће црквени хор „Преподобна Мати Ангелина“ из Никшића.

У понедјељак, 15. августа 2016. године, на „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом Удружење за очување националног писма „Ћирилица“ из Требиња промовисало је репринт издање Савинског буквара, о коме су говорили предсједник Удружења, госпођа Весна Андрић, професор Јелица Стојановић и др Горан Комар. Исте вечери публици се концертом представио црквени хор „Бранислав Нушић“ из Косовске Митровице.

Једанесто по реду вече Трга ћирилице протекло је у знаку филмског и глумачког програма. Публика је била у прилици да погледа документарни филм Достојан који је настао поводом прошлогодишњег јубилеја, 30 година архијерејске службе Митрополита црногорског-приморског г. Амфилохија и 25 година његове митрополитске службе на трону Светог Петра Цетињског.

Аутор филма, протојереј Никола Пејовић, вјешто је и са пуно емоција у кратким цртама обухватио живот и дијело митрополита којег поштује и воли народ. То се видјело и на овој вечери Трга од ћирилице гдје са пажњом пропраћен филм и гдје кроз документ приказан живој једног од највећих живих теолога који својим дјелом, пером и бритком ријечу показао да је прави наследник Петра Првог и Петра Другог Његоша.

Кроз три приказане деценије рада и службе цркви и свом народу, коме је вјера била у генима унапријед зато што је имала ослонац на изванредне културне центре средњовјековне манастире с којима се и данас поносимо. Филм Достојан је показао да је митрополит Амфилохије могао, знао умио и успио да подигне посустали народ духовно. Његовом идејом саграђен је велики број цркава. Он је упирао прстом у долазеће вријеме и задуживао угледне људе да поведу рачуна о свом, о том времену и профилу људи који ће га репрезентовати. Митрополит у узаврелој Црној Гори, жељној вјере више него самог хљеба од кога се живи на овом кукавном свијету заштитио је многа културна блага његовим благословом обновјени су бројни храмови и цркве. Подигнути нови. У Подгорицу стигли су бројни патријарси и црквени великодостојници. Све то забиљежено и из дана у дан сада је пренесено на филм у оквиру документа. То је прича за понос и филм за наук. Свакако лијеп и поучан примјер који је обрадовао сваког посјетиоца који је прексиноћ у Херцег Новом био у прилици да га види. Таква дјела и њихове творце народ поштује и на оваквим манифестацијама попут Трга од ћирилице празнује као међаше своје баштине због чега се одржавају и овакве манифестације и раде и приказују овакви филмови.

На предивно вече започето премјером филма Достојан надовезао се глумац ЦНП-а Гојко Бурзановић. Он је казивањем Посланица Светог Петра Цетињског и Луче микрокозма Петра Другог Петровића Његоша оживитворио поруке славних владара и владика Црне Горе, без икаквих компромиса и са снажном нотом сопственог психо-анализирањаја Луче… Чини се да је у овој улози дошла до изражаја његова рескост, снага опажања шта треба и како треба рећи да вече употпуности буде у колориту духовника садашње односно некадашње Црне Горе побринула се млада пјесникиња, али и изворни етно појац Василија Чичаревић, која својим вокално-сценском пратњом надовезала на бритку ријеч и глумачку поруку Гојка Бурзановића.

Ве­че Ма­ти­це Срп­ске и про­мо­ци­ја ан­то­ло­гиј­ске еди­ци­је „Де­сет ве­ко­ва срп­ске књи­жев­но­сти” по­ка­за­ло је да је Трг од ћи­ри­ли­це ма­ни­фе­ста­ци­ја истин­ског књи­жев­ног ства­рала­штва. Ни­је ово скуп ис­пра­зних и до­ко­них љу­ди, већ лич­но­сти ко­је су по­све­ће­не ли­те­ра­ту­ри, на­шој на­ци­ји и вје­ри. Ова­кви су­сре­ти пи­са­ца има­ју ви­ше­стру­ку са­др­жи­ну, ко­ја се не огле­да у де­кла­ра­тив­ним из­ли­ви­ма пре­ја­ких осје­ћа­ња и же­ља, већ у про­ми­шље­ном ли­те­рар­ном са­гле­да­ва­њу овог тре­нут­ка у ми­ле­ни­јум­ском жи­во­ту на­шег још јед­ном рас­ко­ма­да­ног на­ро­да.

Бе­сје­да ака­де­ми­ка Ми­ра Вук­са­но­ви­ћа, ди­рек­то­ра Из­да­вач­ког цен­тра Ма­ти­це срп­ске, до­пи­сног чла­на СА­НУ и про­фе­со­ра фи­ло­зоф­ских на­у­ка др Дра­га Пе­ро­ви­ћа, пред­сјед­ни­ка огран­ка Ма­ти­це срп­ског у Цр­ној Го­ри, по­ка­зје да је сва­ко ври­је­ме ра­зум­ним и свје­сним пи­сци­ма од­ре­ђи­ва­ло и по­на­ша­ње и оба­ве­зе, а они су их ис­пу­ња­ва­ли у гра­ни­ца­ма вла­сти­тих сна­га и мо­гућ­но­сти. нај­ста­ри­је срп­ске на­уч­не књи­жев­не и кул­тур­не ис­ти­ту­ци­је.У еди­ци­ји се на­шла и по­е­зи­ја и про­за Ду­бров­ни­ка и Бо­ке Ко­тор­ске, јер „та књи­жев­ност при­па­да срп­ском кор­пу­су”.

-Пре­ста­вља­мо ову ка­пи­тал­ну еди­ци­ју у Хер­цег Но­вом, гра­ду гдје су ства­ра­ли Иво Ан­дрић, Си­мо Ма­та­вуљ, Ми­ха­и­ло Ла­лић, Сте­ван Ра­ич­ко­вић. То је град гдје је ро­ђен Мар­ко Цар, то је мје­сто гдје су умр­ли Мар­ко Ми­ља­нов и Ми­о­драг Бу­ла­то­вић, гдје се вас­пи­та­вао Ње­гош. То је мје­сто гдје би тре­ба­ло да бу­де по­че­так сва­ког раз­го­во­ра о срп­ској књи­жев­но­сти. За­то ми је дра­го што њи­хо­ва име­на го­во­рим ов­дје на Тр­гу од ћи­ри­ли­це, мје­сту ко­је тре­ба да по­ста­не и оста­не остр­во ћи­ри­ли­це у ла­ти­нич­ном мо­ру, ре­као је ака­де­мик Ми­ро Вук­са­но­вић.

Он је под­сје­тио да се ове го­ди­не за­о­кру­жу­је 1.355 го­ди­на от­ка­ко су бра­ћа Ћи­ри­ло и Ме­то­ди­је бо­го­слу­жбе­не књи­ге пре­ве­ли на ста­ро­сло­вен­ски је­зик и пи­смо, ко­је је Вук са­вр­ше­но уоб­ли­чио са 30 сло­ва.

-Част ми је го­во­ри­ти о нај­ве­ћем по­ду­хва­ту у срп­ској кул­ту­ри ка­да је ри­јеч о из­да­ва­штву. За шест го­ди­на об­ја­вље­на су 72 то­ма на 35.000 стра­ни­ца, са 3.200 ка­рак­те­ра по стра­ни­ци, од Све­тог Са­ве, Сте­фа­на Про­вјен­ча­ног, До­мен­ти­ја­на и Те­о­до­си­ја, усме­не књи­жев­но­сти, до пи­са­ца ко­ји са­да ста­са­ва­ју. Хтје­ли смо цје­ло­вит по­ду­хват, да те­мељ­ник бу­де на сва­ком на­шем тлу. Да ни­ко не упе­ри пр­стом на то што ра­ди­мо, и да то тра­је. Кре­ну­ли смо од Све­тог Са­ве, ње­го­вих књи­га, спи­са и пи­са­ма, пре­ко Све­тог Си­ме­о­на, мо­на­хи­ње Је­фи­ми­је, Је­ле­не Бал­шић. Че­ти­ри књи­ге смо об­ја­ви­ли и пе­ту при­пре­ми­ли нај­ста­ри­је на­ше књи­жев­но­сти. Оку­пи­ли смо пи­та­ли­це, по­сло­ви­це, за­го­нет­ке, све што ис­ку­ша­ва на­шу му­дрост и па­мет. Да­ли смо ан­то­ло­гиу лир­ских на­род­них пје­са­ма, у ко­јој се стих за сти­хом, као ду­кат за ду­ка­том, ни­же. За­тим смо са­ку­пи­ли ба­ла­де уз ко­је су на­ше мај­ке и мај­ке на­ших мај­ки ли­ле су­зе за бол­ним Дој­чи­лом и дру­гим зна­ним и не­зна­ним ју­на­ци­ма – на­гла­сио је, из­ме­ђу оста­лог, Вук­са­но­вић.

У оквиру Трга од ћирилице, који улази у другу седмицу, традиционално се одржава и вече посвећено модерним темама у односу цркве и друштва. За ову прилику која је изазвала приличну пажњу публике било је предавање на тему „Црква и нација“ коју је одржао требињски парох Дражен Тупањанин. Публика је имала прилику да чује занимљиву тезу овог образованог теолога, проткану цитатима познатих духовника који се баве овом темом.

Линкови Трг од ћирилице са сајта Митрополије

Линкови Трга од ћирилице са сајта Светигоре

Видео Нови Тв

Извор: Митрополија црногорско-приморска

|

Патријаршијски управни одбор

Човекољубље

Доброчинство