Трг од ћирилице: Вече Десанке Максимовић

У оквиру „Трга од ћирилице“  14. августа 2018. годинена Тргу херцега Стјепана („Белависта“) одржано је „Вече Десанке Максимовић“ посвећено 120. години од рођења ове велике песникиње. Поред пројекције филма о Десанке Максимовић, о песникињи и њезиној поезији говорили су песници Милица Бакрач и Новица Ђурић.

У наставку „Трга од ћирилице“ отворена је изложба таписерија и пастела под називом „Тромостовје“ професора на Академији примјењених уметности у Паризу Cофије Ћук Ди Гарофани у галерији „Фреска“ (у црквеном здању на Тргу, испод Конзулата Србије).

На херцегновском Тргу од ћирилице 14. августа 2018. године је обелеежена 120. годишњица од рођења велике српске песникиње Десанке Максимовић. О њеном животном путу и непролазном поетском делу говорили су Желидраг Никчевић и Милица Бакрач.

-Десанка Максимовић је успјела оно што је полазило за руком само најдаровитијима: да оствари дјело које је слојевито а пријемчиво; које је завичајно, национално утемељено и општељудско, које је широко популарно а опчињавајуће неисцрпно, рекао је Никчевић и додао:

-Пјесничкој и људској ријечи Десанке Максимовић данас се вјерује, као што се верује казивањима мудраца, провјерених пријатеља и правичних заштитника. Вјерује се, подједнако на универзитетима и у сеоским школама широм наше земље и, што је свакако најважније, међу бројним читаоцима код нас и у свијету.

Песникиња Милица Бакрач истиче да је Десанки родни крај српски језик, жив и ведар, очуван, неоскрнављен за њеног живота, професорским и академским знањем његован, поетском формом уздигнут до савршенства, а опет јасан, намењен свима онима којима је Десанка срцем и добротом своје душе припадала: њеним ђацима, студентима, ратарима, себрима, мајкама, војницима, свештенству, црквама и манастирима, једном речју – њен језик дарован је и дариван народу силном снагом пјесникињине љубави и изобиљем врлина, њеном радошћу, стрепњама, тугама обједињеним у јединствени песнички опус, који јесте аутентичан, о коме јесте много писано и говорено, али, још увек, поезија Десанке Максимовић јесте као и њена домовина „једна велика тајна“, јер се песникињин свет састојао и од „нечега недореченога“, како је и сама записала.

-И с времена на вријеме, дужни смо и ми да затражимо помиловање, за оне који нас воле и мрзе, или „за неспретне и неуке, за оне који се спотичу преко прага“ – како записа Десанка. А наш праг нека буде српски језик. Наш олтар ћирилица. Да нам Господ да снаге да чујемо „Савин монолог“ и монолог владике Данила, из Горског вијенца који збори „међу свима као да је сам“. Затражимо помиловање и за оне важне „који имају позивнице за сваку поворку и панораму, за човека…“ Можда се одазову и позиву Трга од ћирилице а да се не спотакну о наш праг. И ако се спотакну, научимо од пјесничких великана и наших духовних отаца да им опростимо. Јер велико је небо ћирилице и под њим има мјеста и за оне који су је, надам се, само привремено заборавили. Тражимо помиловање и за њих, закључила је Милица Бакрач.

У другом дијелу вечери на Тргу од ћирилице отворена је изложба таписерија и пастела „Тромостовје“, госпође Софије Ћук ди Гарофани, професора Академије примењених уметности у Паризу. Изложбу је отворио наш угледни теоретичар и публициста Ђорђе Маловразић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска