Трг од ћирилице: Вече Светог Кирила Солунског

Ријечи Светог Јустина Ћелијског да просветитеља нема без светитеља, поновљене су 4. августа 2017. године на вечери посвећеној Светим Ћирилу и Методију у оквиру манифестације „Трг од ћирилице“ и основна су порука овог духовно-књижевног сабрања.

О словенским просветитељима су говорили протојереј-ставрофор Сергеј Гутков, професор и васпитач у Кузбанској богословији у Новокузњецку (Сибир, РПЦ) и др Зорица Никитовић, професор Универзитета у Бања Луци, а на почетку вечери приказан је руски филм о Светим Кирилу и Методију.

Свештеник Гутков је подсјетио на то да се Литургија на словенском језику у старој Русији, почела служити захваљујући Светом Ћирилу Солунском. -Свети Ћирило је из Крима понио дио светих моштију Светог Климента и поклонио их Папи римском Антонију, који је у знак захвалности благословио да Словени служе Литургију на свом језику, иако је у то вријеме била на снази тројезична доктрина, која је гласила да богослужење може да се врши само на јеврејском, грчком и латинском језику, рекао је руски свештеник.

Он је додао да поштовање Светих Кирила и Методија у Русији има веома дугу историју, о чему свједочи и фреска из XII вијека у храму Свете Софије у Кијеву, као и књиге из XII вијека које се чувају у библиотеци Успењског сабора у Кремљу. У прилог томе иде и једна од најстаријих црквених служби написаних у Русији, а посвећених управо у част Свете браће Кирила и Методија.

-Иако се Свети Кирило и Методије у Русији поштују као светитељи од давнина, посебно су почели да се прослављају у Русији тек у XIX вијеку, казао је Гутков и додао да је томе веома допринјело велико учешће Русије у ослобађању балканских земаља. Он је подсјетио да је у то вријеме, у Русији на дан спомена Светих равноапостолних Кирила и Методија 1863. године установљен и Дан словенске писмености и културе који је прослављан на државном нивоу што се задржало до данас.

Др Зорица Никитовић, професор Универзитета у Бања Луци је поред Свете браће Кирила и Методија, говорила и о Светом Сави, српском просветитељу, и изразила забринутост по питању очувања српског културног наслијеђа. -Олаким одрицањем властитог културног наслијеђа, олаким порицањем правих културних вриједности, чији кључеви леже у Средњем вијеку, бојим се да смо изгубили искуство читања сакралне тематике, као и спремност за суочавање са кобним посљедицама наших крупних историјских неспоразума са властитом прошлошћу, рекла је Никитовић.

Тражећи разлоге настанка погубног порицања сопственог идентитета по српски језик и културу, професорка из Бања Луке се осврнула на дешавања „вијекова политике“, како назива XIX и XX вијек. -И XIX и XX вијек се одликују неразумијевањем читаве једне епохе. У овим вјековима изгубљен је кључ за разумијевање те прошлости, кључ који се не мање него у друштвено-економској и политичкој историји народа, налазио у његовом духовном остварењу и симболичком језику књижевности, казала је Нукитовић и додала да фрагментарно представљање значаја мисије словенских првоучитеља у филолошкој науци за посљедицу има потискивање и потирање суштине њиховог апостолског подвига.

Никитовић је рекла да су данашњи ђаци и студенти ускраћени у погледу пружања сазнања о првоучитељима Ћирилу и Методију, и да подаци на које се данас своди њихова биографија, углавном кратак приказ њиховог живота и таксативни приказ њихових дијела те наше светитеље и просветитеље сводимо често на музејске антиквитете. Професорка је устврдила да би за подухват који су понијели Кирило и Методије, данас било потребно неколико академија наука. -Словени су посредством њих из културе утемељене на усменом предању ушли у културу утемељену на писмености, казала је она.

Осврћући се на живот и просветитељски рад Светог Саве, она је казала да се Свети Сава у науци још увијек сврстава у реформаторско окружење просветитеља XIX вијека, уз Вука и Доситеја, гдје он не припада. -Сава ту не припада, јер напросто Свети Сава је Свети, а тајну његове светости најбоље су нам објаснили они који су и сами Свети – Преподобни Јустин Ћелијски и Свети владика Николај, рекла је она. -Без Исуса Христа, Свети Сава би заувијек остао Растко Немањић и никада не би постао света и бесмртна савјест српског рода, наставила је своје излагање др Зорица Никитовић цитирајући аву Јустина који је у својој књизи „Светосавље као философија живота“ објаснио да српска историја даје мртву шему Савине личности, величајући га као учитеља и просветитеља, књижевника и архиепископа, али прећуткује које су то стваралачке силе преобразиле Растка Немањића у Светог Саву, а то је Исус Христос. -Отуда долазе и ријечи аве Јустина да просветитеља нема без светитеља, истаклиа је прф. Никитовић.

Подсјетивши на Савино дјело од капиталног значаја за Српску Цркву и државу „Законоправило Светог Саве“, она је казала да је управо то дјело постало кормило за све словенске источне Цркве. -Према изворима, почевши од 1219. године па све до XIX стољећа она је служила као главни правни извор за све словенске цркве, закључила је др Зорица Никитовић.

Стихове у част солунске браће током ове вечери говорио је пјесник Милан Михајловић из Косовске Митровице.

Од 4. августа 2017. године „Трг од ћирилице“ са Топле, гдје је у порти храма Светог Спаса и одржано ово вече, преноси се на Трг Херцега Стјепана, гдје ће се програм одржавати до завршне вечери 28. августа. Домаћин вечерашњег програма биће Генерални конзулат Републике Србије, а вече ће бити посвећено спомену на српска народна страдања у последњој деценији XX вијека.

                                                             Оливера Балабан

Извор: Митрополија црногорско-приморска