Tри оде Богу у непесничко време Mатиjе Бећковића
У ово, како га jе назвао академик Mатиjа Бецковић, "непесничко време" Српска књижевна задруга обjавила jе као посебно издање Бећковићеве "Tри поеме" посвећене Богу ("Господе помилуj", "Учини ми љубав" и Слава теби Боже").
Oву, прелепо технички опремљену књигу, у величини џепног молитвеника урадио jе, маjстор штампарског умећа типограф Jовица Вељовић, а о њоj су данас говорили главни уредник СKЗ Драган Лакићевић и проф. др Стоjан Ђорђић, док jе аутор беседио неке одломке из сваке од три поеме коjе jе он назвао одама из препесничког времена и апотеозом времену када су овакве поеме биле датуми наше истроиjе.
Лакићевић jе подсетио да jе "човекову мисао одувек опседало ,а самим тим и поезиjу , чуђење, дивљење, разумевање света и постоjања" а поезиjа има своjе доживљаjе и изразе постоjања-света, Бога и његову творевину а то чини поезиjом коjа обухвата све па и свог створитеља"
"Сабирниjе него досад Бећковић слави Бога и његову творевину, констаовао jе Лакићевић о додао да jе "њгеова поезиjа лирска- у jезику, изразу, музичкоj структури и колоритности"
"Mатиjине песницке слике су сложене од древне и нове њгеове грађе -игре-умертности а њих нqа окупу држи лирска, музика: метрика и рима као оквири правилних строфа у коjима се као у средњевековним композициjама фресака, или у старим родословима - ређаjу призори и чуда бескраjног Божиjег стварања", закључио jе Лакићевић.
Ђорђић, коjи управо пише обиман есеj о овим трима поемама Бећковића, прочитао jе из свог текста само уводне напомене у коjима их ознацава као "неком приблично есеjистичком одредницом као што jе поснички огледи о Богу, или jош боље, песнички разговор с Богом".
Враћаjући се на древна времена Ђорђић констатуjе да "то ниjе био обичан говор, већ мистериjа, и ритуалнека врста магиjског и свечаног чина коjи се успоставља наjвише jединство постоjања.
Према мишљењу Ђорђића и данас "надахнуће божанском инстанциjом и замисао о комуникациjи с Богом могу бити подстицаjни и плодоносни у многим областима стварања па и у књижевноj уметности".
"Своjе песничке огледе о Богу, Бећковић jе жанровсаки дефинисао као поеме и то истакаом у наслову књиге", приметио jе Ђорђић и наставио:
"Све три песме то и jесу, а по уметничком домену спадаjу у нашу наjквалитетниjу традициjу у том жанру у коме доиста имамо врхунска остварења (Његош, Змаj, Бранко Радичевић, Лаза Kостић, Mилош Црњански"...
Oн jе ову три поеме ставио у исту раван са Црњансковим "Ламентом над Београдом", "Стражилову", "Сербиjи"...
Kако jе казао Ђорђић, "висока уметницка вредност његових триjу поема о Богу, огледа се понаjвише у томе сто су оне свака на своj начин, у исто времени троструке похвалеВогу, похвале животу и похвале jезику, споменици Бећковићевом светом троjству".
Извор: Танјуг
