Трибина у атријуму Привредне фондације Архиепископије

„Увод у девтероканонске књиге Старога завета“ и „Интертестаментални период. Студије из библијске науке“

У  Атријуму Културног центра Привредне фондације Архиепископије београдско-карловачке приказане су 24. децембра 2015. вредне пажње  две књиге: „Увод у девтероканонске књиге Сатрога завета“  (Београд 2013) од протођакона Радомира Ракића и „Интертестаментални период. Студије из библијске науке“ (Београд 2015, стр. 319) у преводу са енглеског језика, Предрага Ракића.

У сали за предавања у Привредној фондацији Архиепископије београдско-карловачке, присутне је поздравио протођакон др Дамјан Божић, секретар Привредне фондације; слушаоце је упознао са радом на библијској науци на западним теолошким факултетима, посебно кад је у питању истраживање на тзв. девтероканонским књигама (међу протестантима: апокрифима) и стварним апокрифним књигама, одн. псевдепиграфима, како се данас оне у јудаистици називају.

Управник Издавачке фондације и Штампарије Српске Патријаршије г. Градимир Станић излагао је о издавачким подухватима ове угледне установе, с посебним освртом на издање ових двеју књига, које представљају увод у међузаветне студије које се морају још више неговати у нас. 

Управа за односе с Црквама и верским заједницама помогла је штампање ових књига. Господин Станић је овом приликом  поздравио саветника ове  установе др Томислава Бранковића (у пензији)  који је у својој дугодишњој служби био увек на располагању нашој Цркви. Господин Станић је напоменуо да су обе књиге објављене у едицији „Уџбеници и приручници“, бр. 1 и 2, и да су их стручно рецензирали професори Богословског факултета др Родољуб Кубат и др Илија Томић. Управник Издавачке фондације и штампарије СПЦ је изразио спремност да објављује уџбенике и приручнике из библијских и других богословских дисциплина. 

У наставку је говорио мр Александар Нинковић, докторанд библијских наука, писац знамените књиге „Учитељ је рекао“, и превода појединих стручних дела у издању Београдске надбискупије. Да подсетимо, и на то да је отац Александар својевремено веома стручно и ангажовано говорио о библијским темама на радију Слово љубве. Докторанд Александар је истакао да и ми на нашим високим богословским школама морамо посветити већу пажњу истраживањима овог тзв. интертестаменталног периода, који је значајан и по томе што нам пружа подлогу за боље разумевање појединих новозаветних исказа и ситуација. Напоменуо је да нам је читање Светога писма превасходно, да се не би догодило, као понекад на западним факултетима, да нас гомила приручника не затрпа па не видимо библијски текст од силних коментара везаних за њега. 

Господин Нинковић сматра да је књига „Интертестаментални период“ у преводу Предрага Ракића, службеника у Патријаршијској библиотеци, од суштинске користи сваком библијском истраживачу, пошто она садржи мале студије по појединим питањима која су код нас овлаш обрађена: као што су верске заједнице, у науци назване „странке“: фарисеји, садукеји, књижевници, есени, зилоти и други, или установе и дела: Септуагинта,  Синедрион, субота у Светом Писму,  јеврејски календар,... или, пак, личности: Филон Александријски, Јосиф Флафије, Хилел и Шамај, па и веома стручни радови на апокрифне списе: књига Енохова, Псалми Соломонови, Оде Соломонове, књига Јубилеја, Аристејево писмо. 

Професор Богословије Светога Саве Горан Раденковић је излагао на тему библијског народа израиљског као Обећаног народа Божјег који се, налазећи се у мору многобоштва као нека мала оаза, захваљујући своме Светом Писму успео одржати и породити и новозаветне списе. Осврнуо се проф. Раденковић и на онај период када су ови девтероканонски и апокрифни списи настајали: време од писања последње књиге Старога Завета, књиге пророка Малахије (око 420.г. пре Хр.) до скоро на 400 година после Христа, јер је током свег овог периода цветала та књижевност, мада интертестаментални период обухвата време од писања књиге пророка Малахије до састављања прве новозаветне књиге, Прве посланице Солуњанима 52. године. 

Ма како да је израз интертестаментални понекад неприхватљив, посебно међу Јеврејима који имају само један завет, ипак се може користити, и користи, у науци;  могли бисмо говорити и о тзв. девтероканонском периоду, или о хронолошки познијем старозаветном периоду, истакао је проф. Раденковић, који се, иначе, често јавља на трибинама или учествује у радио емисијама и као професор Старога завета и философије излаже црквено учење по појединим значајним темама.

Протођакон Радомир Ракић је навео да су ове две књиге само увод у јудаистичке студије и  приметио да се у последње време овакве студије све више негују на богословским факултетима захваљујући радовима професора др Драгана Милина, др Илије Томића и др Родољуба Кубата. Он се са своје стране труди да српска библијска терминологија буде заступљена у нашим богословским и другим делима, посебно на сајту Информативне службе Српске Патријаршије и у том циљу је израдио и библијске карте с топонимима који су исказани онако како стоје у српској Библији, јер и то је део нашег српског идентитета. Такве четири стандардне карте, израђене су према картама Сједињених библијских друштава и одштампаних уз Лутерову Библију у Штутгарту, доноси и наша Библија почев од 2010. године.

Међу гостима на овом предавању била је присутна и гђа Вера Митић, извршни секретар Библијског друштва Србије. Захваљујући њеном разумевању и ангажовању Одбора који делује при овом Друштву, ово друштво врши велику мисију светописамског просвећивања друштва у Србији и у региону.

Зорица Зец