Трибина у Ваљеву: Да будемо људи
„Да будемо и останемо људи", максима која је умногоме обележила мисионарско прегалаштво недавно преминулог патријарха српског Павла, порука је духовне трибине, коју је приредила Канцеларија за веронауку епархије ваљевске 14. децембра у Ваљевској гимназији. Гост и предавач била је позната новинарка и списатељица Мирјана Бобић-Мојсиловић, уз водитељско посредовање ђакона Саше Ђурђевића и Дејана Трипковића.
У времену у коме је утицај медија (нарочито електронских) на обликовање свести човека неизмерно велик, улога јавних личности у промовисању хришћанских вредности заиста је драгоцена. Под плаштом забаве, слободе и демократије, телевизијским конзументима, сервирају се разни „риалити" програми, потпуно дехуманизованог концепта, „сапунске опере" тривијалног садржаја и још много тога, базираног на обесмишљавању свевремених врлина људског друштва. Такође, злоупотреба интернета - доминантног медија 21. века, вишеструко је опасна, будући да пружа анонимност корисницима, сматра Мирјана Бобић- Мојсиловић. Непрегледна колона спонтано и достојанствено окупљених грађана, на сахрани патријарха Павла, показала је да се међу Србима, ма колико невероватно звучало, ипак „примила" патријархова, надалеко чувена крилатица „будимо људи". Међутим, то молитвено сабрање изиритирало је „дежурне подсмеваче и критизере", вољне да, плаћени или не, на интернет странама, пишу скарадне коментаре. Подстакнута тиме, популарна књижевница и телевизијска ауторка огласила се текстом у „Вечерњим новостима" и, како сама каже, потпуно смирено побијала квази аргументе „помодног атеизма".
Биле су то оптужбе на рачун државног руководства да Србију враћа у 19. век, правећи „велику сахрану" налик неким државницима... Не постоји медиј у свету, посредством ког се критикује догађај, који је сабрао хиљаде људи у христољубљу, човекољубљу и братољубљу, у нестварно мирној и тихој колони. Сетимо се митинга за Косово и разбијања излога и крађа, те разних других демонстрација, које су биле праћене рушилаштвом. Звучи парадокслано, али патријархова смрт је животни догађај. Јер, на тренутак, заборавили смо свакодневне бриге, одагнали бес и љутњу и подсећали се мудрих речи отаца Цркве, те пробудили пламен доброте. И то је нешто вредно сваког поштовања - истакла је Мирјана Бобић-Мојсиловић.
Иако за живота сматран светим, патријарх Павле био је каткад несхваћен. Нападан је због примања људи, који су били оптужени за бројне злочине, а многи му савременици нису знали да је то један од основа монашког завета - да служи Богу и своме роду, да грешнике не одбацује. Поручивао је да Србија не сме почивати на злочину, макар као народ нестали. Његова сахрана доказ је да је могуће сабрати толико људи вером у Царство небеско.
Патријарх Павле био је вољен у свом народу. Сахрана његова била је истински сабор, на који су људи дошли јер су се осећали позваним, са жељом да покажу да постоји нешто важније од свега. Мислим да је ово први скуп где хиљаде учесника значи хиљаде појединаца, а не масу људи - закључила је Мирјана Бобић-Мојсиловић.
Овом приликом, популарна књижевница, прозборила је коју реч о свом новом роману „Глад". Реч је о глади у најширем слислу - за храном, за љубављу, за поштовањем и, оној најприсутнијој, за новцем.
Мој јунак, први пут - безимени, јер личи на сваког од нас, тежи великом новцу, мислећи да је у њему сва радост света. Морамо бити опрезни у својим жељама, Бог нас често чује. Тако се њему испуњава сан, долази до богатства, али управо тада осећа невероватну празнину. Спознаје да греши и тежи оздрављењу. Прича има срећан крај, јер нисам строга према својим јунацима. Они су несавршени, баш као и ја, и моји читаоци - закључила је Мирјана Бобић-Мојсиловић своје излагање на трибини „Православље и млади" у препуној сали Ваљевске гимназије.
Извор: Епархија ваљевска
