Трибина „Увод у политичку теологију“

У оквиру циклуса „Политичка теологија и хришћанска екумена", у Дому омладине је, 29.априла 2011. године, одржана трибина „Увод у политичку теологију". Говорници су били мр Никола Кнежевић из Центра за отворени дијалог и мр Вукашин Милићевић, јереј СПЦ.

Мр Никола Кнежевић је у свом излагању представио опширан опус политичке теологије, историјски преглед развоја, циљеве, дефиницију политичке теологије тј. шта она заиста значи. Истакао је да је она израз тежње да „хришћанска традиција позитивно одговори на изазове постмодернизма, одлике индустријализације, урбанизације, науке, технологије, тржишне привреде, државних институција, као и њених различитих идеолошких чинилаца, либерализма и социјализма". Као најзаслужније за афирмацију ове дисциплине навео је римокатоличког теолога Јохана Баптист Меца и протестантског теолога Јиргена Молтмана. С друге стране, упркос разлици у терминологији, као заслужне проучаваоце теорије односа Цркве и друштва, Кнежевић је набројао православне богослове Павла Евдокимова, Јована Зизиулас, Александра Шмемана, Јована Мајендорфа, Стенлија Харакаса и друге.

Даље је појаснио да се „појам политичког у самој политичкој теологији не може дефинисати као врста политичке религије, груба политизација религије или употреба неких религијских система у политичке сврхе." Уз то је нагласио да се „не ради о томе да Црква жели да повећа помоћу оваквог дискурса свој утицај у друштву", већ „просто жели да приближи језик и хришћанску традицију данашњем језику".

Други говорник, мр Вукашин Милићевић, истакао je да, иако се не бави политичком теологијом на начин на који то чини његов претходник, сматра је суштински битном и да ова научна дисциплина има важност за теологију овде и сада, те улогу у конкретном тренутку и културно-политичком контексту. Ипак, поменуо је да је теологија кроз историју, како на Западу, тако и на Истоку, „злоупотребљавана у политичком контексту". Стога је изнео став да „ако се теологија увуче у политику онда она постаје ништа, уместо да буде Блага вест, наставак Еванђеља". Уз то он је изразио и одређену дозу сумњичавости, не у вези самог термина, већ у самој контекстуализацији у неком политичком кључу. Нагласио је, да када се говори о политичкој теологији веома је важно поменути да наша критика друштвеног поретка, у коме живимо и који стварамо, мора „да задире и у најдубље темеље друштва".

У свом даљем излагању Милићевић је подсетио на предратног декана Правног факултета др Ђорђа Тасића, важног због проучавања ових тема код нас у прошлости. Проф. Тасић, додао је, у чланку „Гледиште хришћанства на нека социјална питања" решио је, у великој мери, нека од најфундаменталнијих питања, која би могла да се дефинишу као теме политичке теологије. Милићевић је закључио, „да је предуслов да хришћани изврше некакву друштвену мисију то, да одбију да се поистовете са било којим обликом друштвеног уређења и да у односу на свако друштвено уређење", морају бити критични.

На крају, на изражену сумњу, да овакав приступ теологији у савременом друштву може да отуђи хришћане од разумевања теологије, оба говорника су се сложила да се политичка теологија развила као „покушај да се осавремени богословски приступ у смислу једне конзервативне верности предању теологије".

Целокупни звучни снимак трибине је доступна на интернет адреси: http://www.slovoljubve.com/emisije/presek-04-maj-2011.

Извор: Православље