Тридесет година од обнове Даниловског манастира у Москви

Осамнаесте недјеље по Педесетници, на дан отаца Седмог васељенског сабора, Његова светост Патријарх московски и све Русије Кирил началствовао је свечаностима, посвећеним 30-ој години од препорода Даниловског ставропигијалног мушког манастира у Москви.

У Тројицком саборном храму обитељи, Поглавар Руске православне цркве је служио  Божанствену литургију.

Његовој светости саслуживали су бројни епископи и намјесници московских манастира, међу којима је био и намјесник Данилова манастира архимандрит Алексије (Поликарпов). Том приликом Патријарх је произвео архимандрита Алексија у чин игумана Данилова манастира и уручио му игуманску палицу. Такође је рукоположио у чин јеромонаха сабрата ове обитељи јерођакона Луку (Филатова).

Послије лутургије  пред ковчегом са честицом часних мошти светог благовјерног кнеза Данила Московског, служен је благодарствени молебан. Архимандрит Алексије у своје, у име братије и поклоника поздравио је Његову светост Патријарха руског и поклонио му икону светог кнеза Данила Московског.

Поглавар Руске цркве учесницима богослужења обратио се пастирским словом. Том приликом Патријарх је рекао: „Дај Боже да Даниловска обитељ, која је отворена прије тридесет година, а која је првенац обнове Руске православне цркве, донесе свијету који га окружује свједочанство о љепоти духовног подвига, подвига цјеломудрености, унутарњег подвига који има огроман значај за побједу човјека над злом у било каквим спољним околностима.“

На дар Даниловом манастиру Патријарх је предао икону Мајке Божје „Достојно јест“, коју су живописали светогорски иконописци.  Ову копију чудотворне иконе која се чува на Светој Гори у манастиру Протату, предали су Кинот и братија светогорских манастира на благослов поглавару и Руској православној цркви.

За усрдно мисионарење, а у вези са 65-им рођенданом, Његова светост је наградио  Митрополита новосибирског и бердског Тихона орденом светог Инокентија, Митрополита московског и коломенског другог степена.

Извор: Пресс-служба Патриарха Московского и всея Руси

Данилов манастир је први манастир у Москви. Основао га је благовјерни кнез Данило Московски (1261 – 1303), млађи син светог благовјерног кнеза Александра Невског.

На обали ријеке Москве, на пет врста од Кремља, благочестиви кнез Данило је прије 1282. године поставио мали дрвени храм у име свог небеског заштитника – преподобног Данила Столпника. Тако је положено начело „првога у Москви“ мушког манастира, који је кнез издржавао  од сопствених средстава. Тридесет година владавине кнеза пале су у вријеме татаро-монголског ига и кнежевских међусобних свађа, али своју баштину кнез је умножио не силом оружја, него побожношћу и мирољубљем, добровољним присаједињавањем њему других земаља. 1302. године перејаславски кнез Јован, нећак кнеза Данила, кад је умро оставио му је своју имовину, јер није имао дјеце. То је означило почетак уједињења руских земаља око Москве.

4(17) марта 1303. године примивши велику схиму са именом у част пророка Данила, свети кнез Данило се упокојио. По његовом смиреном завјештању, погребен је на манастирском гробљу, међу гробовима простих инока.

Послије смрти кнеза, његов син, велики кнез Иван Калита, превео је даниловску братију у Кремљ, у храм Спаса на Бору, а у петнаестом вијеку обитељ је преведена на ново мјесто – у Крутицки холм, сада Новоспаски манастир. Први московски манастир је незаслужено  заборављен. Али, Господ није заборавио свога угодника – 1652. обретене су нетрулежне мошти светога кнеза Данила, и ускоро га је Руска црква прославила у лику светих.

У ХХ вијеку Данилов манастир је добио посебан, веома висок незванични статус. У њему се послије 1917. године скупила истинска православна братија, која се супротставила покушајима нових власти да утичу на Цркву. То је посебна, славна страница у историји Руске православне цркве и новомученика руских. 1930. године манастир је затворен, а на његовој територији направљено је прихватилиште за дјецу са улице.. 1937. већина братије је стријељана.

Први московски манастир је постао и прва обитељ која је враћена Цркви послије седам деценија прогона. Крајем 1982. црквена власт, која је почела припреме за празновање хиљадугодишта крштења Русије 1988, обратила се државним властима са молбом да се Цркви преда један од московских манастира ради оснивања у њему духовно административног центра за тај догађај.

5. маја 1983. донешена је одлука о предаји Даниловог манастира Московској патријаршији. Архимандрит Евлогије Смирнов (сада Митрополит владимирски и суздаљски) је назначен  за намјесника обновљеног манастира.

У обнови Данилова манастира учествовали су најквалификованији рестауратори и градитељи и на стотине добровољаца.

2008. године старањем манастирске братије, уз финансијску подршку фонда „Веза времена“, сарадњу администрације и студената Харвардског универзитета САД, манастиру је враћен ансамбл од осамнаест историјских звона. 1930. године на иницијативу  научног сарадника Универзитета Томаса Витемора, да би спасао звона од претапања купио их је амерички предузетник Чарлс Крејн и поклонио Харвардском универзитету.

Данилов манастир је ставропогијални, чији настојатељ је Његова светост Патријарх московски и све Русије. Његова резиденција налази се на територији манастира. Свакодневним животом манастира  управља намјесник  у чину архимандрита, сада Алексије (Поликарпов) . По уставу манастир је општежитељски (заједничка молитва, рад и трпеза монаха). Први монаси  у Даниловој обитељи појавили су се ускоро послије њене обнове. Манастирска братија  сада броји 68 чланова.

Манастир пружа многе социјалне, рехабилитационе, добротворне и омладинске пројекте, и активно учествује како у црквеним, тако и у свјетовним програмима.

Са руског: М.Живковић

Извор: Митрополија црногорско-приморска