Трилогија за незаборав жртава комунизма
Један од ретких националних писаца данашњице, неустрашиви борац против комунистичког једноумља, сужањ Титових казамата од голобрадих дана, аутор култних дела "Солунци говоре", "Жене Солунци" и "За част отаџбине", књижевник Антоније Ђурић цео свој живот посветио је доказивању страдања српског народа "од туђих и својих". Каиновски грех следбеника петокраке, пола века безмало дуг, урезао је дубоке трагове на души му и телу у сремско-митровачкој робијашници, где је са мноштвом часних српских интелектуалаца делио глад, жеђ и друге муке, а надасве веру у живог Бога. И ту су настајале прве странице његових писанија. Не у радној соби за писаћом машином, већ ту, у злогласном затвору ужичке ОЗНЕ. Многи би данас пригрлили Антонијеве књиге, отели му део сужањских година, не би ли спрали прљавштину са својих биографија.
- Док је Антоније Ђурић био веран Богу и српству, они су их се одрицали и заузимали позиције. Док је Антоније делио комад кукурузног хлеба са осуђеницима, они су делили партијске књижице и станове. Док су они писали по диктату, Ђурић је писао по савести. Српска Православна Црква му је као свом верном чеду доделила Орден Светог Саве. Његова трилогија "Црвена куга" је тринаести мартириолошки том "Житија светих" Светог Оца Јустина јер је доказ да је у годинама безверја било људи верних Богу и завету - део је сјајног рецензентског слова о трећој књизи „Црвена куга“ протојереја-ставрофора Велибора Џомића на промоцији у ваљевском Центру за културу.
Комунизам је био куга која је убијала оне који нису били њоме "заражени", рекао је публициста Милун Јевтић. Свака књига Антонија Ђурића својеврсна је задужбина. Жртвама се дугује пијетет и сећање, а потомцима поука и опомена. Антоније Ђурић, писац и новинар, глас је изабран да пронесе истину о злочину и страдању. Не позива на освету, само рони сузе, молећи да се братоубилачко зло никада више не понови, поручује драмски писац Рајко Ђурђевић.
Антоније Ђурић није историчар, већ сведок историје, смрти и масовних гробница, заклети непријатељ комунизма од тинејџерских дана. Како сам каже, растао је у затвору у Сремској Митровици крај бројних угледних људи попут славног писца Борислава Пекића, честитог мученика за веру Христову проте Саве Банковића... Данас му је 85 година. И даље зрачи духовном снагом младалачких идеала. За крст часни и слободу златну, против бољшевичке немани, која жртве није бирала и којој ништа није свето било. Уз молитве за своје сапатнике из Брозових казамата, Антоније Ђурић апелује на долазеће генерације Срба да нацији врате морални лик наших предака, о чијој се части и витештву надугачко и надалеко приповеда.
На радост и спасење, високопреподобна игуманија манастира Ћелије мати Гликерија даривала је Антонија Ђурића медаљоном у сребру са ликом Светог Оца Јустина.
Речи хвале о личности и стваралаштву Антонија Ђурића упутили су и београдски публициста Миша Матић, коментатор из Чачка Предраг Вујковић и директор Телевизије Љиг Зоран Поповић. Своје песме казивао је Петар Јовановић. Специјална гошћа промоције била је сестра из православне Грузије Цисана Мурусидзе, која као редитељ потписује комад "Солунци говоре", чији је текст засигурно Антонија Ђурића заувек уградио у историју српског народа.
Извор: Епархија ваљевска
