Тројице је престо љубав
Прва промоција нове песмарице Тројице је престо љубав одржана је 11. априла 2016. године у храму Светог Саве. На промоцији су говорили књижевник Раша Попов, старешина храма Светог пророка Илије у Миријеву протонамесник Милош Мићић и аутор Хаџи Драган Поповић, док је песме из песмарице појао хорић ученика веронауке Основне школе Васа Пелагић из Котежа Свети Симеон Богопримац. Организатор промоције био је јереј Далибор Стојадиновић. У наставку доносимо обраћање Раше Попова:
Силни Свети Дух обукао је наше људско тело. Тако вероучитељ Хаџи Драган Б. Поповић пева о отелотворењу, самој суштини хришћанске вере. Да би могао да спасе човека, Господ Исус Христос је морао да упозна то ломно створење које треба спасавати. Он се због нас телом одева.
Јарке су слике света у коме се збива људско постојање. Свемир је огњевито место. Небо је кадро да говори. Човек је склон злу а кадар да буде добар и продуховљен. Свети Павле ће поћи у Дамаск са намером да мучи хришћане и биће чувар одеће архиђакона Стефана док мученика каменују, а опет ће постати највећи проповедник вере Христове. У „Вероучитељевој песмарици“ Хаџи Драгана Б. Поповића нанизана су многа подвижништва, жртвовања и мучеништва.
Има у њој и необичних обрта - једна песма говори о две мајке, о мајци Господовој и о мајци Јуде Искариотског. Песник хоће и ту да покаже двострукост људских судбина. Ова двострукост га нагони да дигне глас против греха. Човек има коме да се обрати с молбом, молитвом за опроштај грехова. Господ је узвишено чудо кадро да прашта. Господ силази у ад да би оданде спасавао. Мора да је нечастиви одвукао у царство таме и праведних или окајаних душа. „Праведни се одазваше“ вели писац, „И ад попуца!“.
Из науке хришћанске пева се овде о светом сликару Луки, о историјских стопедесет година борбе против икона у првом миленијуму, о Светој Петки као заштитници Београда, о „малом принцу“ Растку Немањићу, о светој браћи словенским просветитељима Ћирилу и Методију, и најзад о патријарху Павлу. Захваљујући овим (хорским) пемсма деца ће стећи основне појмове из историје Цркве.
Побожност се овим песмама и молитвама узорно негује кад се пева о Божјој заштити од помора стоке и о Божјој бризи над „усевима кад горе - земља кад је сушна...“ јер како вели један проповедник „зрно пшенично је суштина вере хришћанске...“
Упечатљив је човек у овим песмама кад тражи милост већу од живота, кад се Господу захваљује што опрости свима „као јагње с крста“. Највише блаженство задесиће онога кога „дотакне божји прст!“ Песник је продубио мисао о Чуду, основном феномену вере, кад пева о Огњеној Марији, стихом свих стихова: „сунцолика – за тамом да жуди!“
Овај зборник писан је с љубављу према деци, с амбицијом вероучитеља да младим диушама пружи увида у радост верског сазнања, понекад прекорачујући и границе њиховог узраста, што је у основи добро као путоказ умном сазревању.
