Тронисање капеле Патријаришијског двора у Даљу
Патријаршијски двор у Даљу 5. септембра 2015. године био је место велике молитвене радости, којом је исписана још једна важна страница Епархије осјечкопољске и барањске.
Наиме, у овој летњој резиденцији Патријараха српских Епископ осечкопољски и барањски г. Лукијан освештао је и троносао генерално обновљену, уређену и опремљену капелу посвећену Светом првомученику и архиђакону Стефану. Колико је овај догађај заиста значајан за сву Српску Православну Цркву понајбоље говори поглед у историју ових простора.
У том смислу неопходно је да се нагласи, поред немерљивог духовног и канонског значаја за очување Светог Православља и уопште за опстанак Срба на простору Хабсбуршке монархије, Карловачка Митрополија је, у оквиру свог двовековног градитељског раздобља, велики значај придавала изградњи црквено-престолних центара, односно резиденцијалних објеката. Једно од таквих црквених здања јесте Патријаршијски двор у Даљу, који је грађен етапно, од почетка 18. века до 1828. године, a највише заслугом карловачких митрополита Павла Ненадовића (1749-1768) и Стефана Стратимировића (1790-1836).
Током изградње двора у њему је оформљена и мала капела, посвећена Светом првомученику и архиђакону Стефану. Углавном у време митрополита Стефана Стратимировића, за њу је израђен велелепни иконостас, који је сачуван до данас. С друге стране, временом је дошло до тешких искушења и страдања Срба на просторима које је некада покривала Карловачка митрополија, што се неминовно одразило и на православне сакралне објекте. За разлику од многих потпуно уништених српских светиња и других црквених грађевина током 19. и 20. века, Патријаршијски двор у Даљу је сачувао свој изворни архитектонски изглед. Међутим, како је током Другог светског рата био претворен у штаб немачких и усташких војних јединица, доживео је тешко унутрашње страдање, од којег се није опоравио све до деведесетих година прошлог века. Када је почетком тих деведесетих година подручје данашње источне Славоније и Барање постепено захватао крвави хрватско-српски рат, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном мајском заседању 1991. године, одлучио је да поново васпостави Епархију осјечкопољску и барањску, са седиштем у Патријаршијском двору у Даљу и да на њен трон постави новоизабраног Епископа - Преосвећеног г. Лукијана (Владулова), тада игумана манастира Бођани.
Испоставило се, ово је значило да ће Епархија осјечкопољска и барањска, после рата на овим просторима 1991. године, поред буђења замрлог црквеног живота, постати једно велико градилиште Српске Православне Цркве. Свакако, круна свих ових градитељских активности Преосвећеног г. Лукијана, у протекле пуне двадесет четири године епископске службе, јесте генерална вањска и унутрашња обнова Патријаршијског двора у Даљу, који је данас поново понос Српске Православне Цркве. У склопу овог дугогодишњег темељног рада, генерално је обновљења и опремљена поменута капела Светог првомученика и архиђакона Стефана. Прво, конверзацију и рестаурацију сачуваног иконостаса, који је средином 19. века урадио Георгије Бакаловић из Сремских Карловаца, извела је Галерија Матице српске у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе АП Војводине. Затим, урађен је живопис у целој капели, а радове је изводио познати српски иконописац Драгомир Марунић. Направљен је Свети престо и нови под, од првокласног мермера. Између осталог, капела је примерно опремљена свим потребним Светим сасудима и богослужбеним књигама. Нови изглед овог најважнијег, молитвеног, дела даљског Патријаршијског двора данас је више него репрезентативан.
Оно што је ипак најважније у вези обнављања дворске капеле јесте чињеница да је она сада, први пута, троносана. Овом приликом Преосвећени г. Лукијан је у свети престо положио честицу светих моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана. Након троносања и освећења капеле, уз молитвено учешће епархијског свештенства, владика Лукијан је началствовао светом архијерејском Литургијом. У току Литургије саслуживали су архиманрит Мирон (Вучичевић) из Даља, архимандрит Герман (Богојевић), игуман манастира Успења Пресвете Богородице у Даљској Планини, протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, архијерејски намесник барањски и парох дарђански, протојереј-ставрофор Милан Влаовић, парох боботски, протођакон Драган Сердар из Борова и ђакон Вукашин Цветојевић из Вуковара.
Ову радост у Епархији осјечкопољској и барањској још већом је учинило то што је Преосвећени Лукијан у новотроносаној и освећеној капели обавио прво рукоположење од настанка ове светиње. У чин ђакон рукоположен је Марко Шукунда из Борова, докторанд на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду. Нови ђакон је рођен у Борову, 2. септембра 1988. године. Благословом владике Лукијана уписао је и завршио Богословију Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, као ђак генерације 2003/2007. По завршетку Богословије, 2007. године уписује Православни богословски факултет Универзитета у Београду и завршава га 2011. године, са просечном оценом 10,00. Након завршетка мастер студија у трајању од годину дана, 2012. године, уписао је докторске студије, које је ове године привео крају. Ђакон Марко Шукунда један је од предводника новог таласа високообразованих богослова и свештенослужитеља у Епархији осјечкопољској и барањској, који ће, по замисли и уз свесрдну подршку епископа Лукијана, постати стубови Српске Православне Цркве и чувари светог Православља на овим просторима.
Управо, историјски догађај троносања и освећења капеле у даљском Патријаршијском двору јесте један од оних који осветљавају путеве Христовим трудбеницима, који враћају веру, наду и љубав.
Извор: Епархија осечко-пољска
