Ћелијски сусрети
Свети Ава Јустин - велико благо Ваљевске епархије и православне васељене
Пренос моштију Светог Аве Јустина Ћелијског сабрао је у светињу надомак Ваљева бројне архијереје Српске Православне Цркве и сестринских православних Цркава, свештенство, монаштво, угледне јавне личности и хиљаде верника. Неки од њих благословени су и личним познанством са ћелијским богомудрацем. Свима је свакако кроз дела близак. Као марљиви духовни старатељ, глас вапијућег у ондашњој обезбоженој Србији, велики ерудита и молитвеник. За живота, сматран светим у народу Грчке. У сопственом, тек код мањине верне светосављу. Данас нам, духовно дезоријентисанима, драгоценији него икада. У прилог томе сведоче нам и речи савремених следбеника Аве Јустина...
***
Митрополит лемесолски Атанасије (Кипар)
Дела и речи Аве Јустина су дела благодати Божје
„Позив Владике Милутина да дођем и осетим благодат свечаног чина Преноса Моштију Аве Јустина за мене био је позив са Небеса“, овим речима причу о својим утисцима почиње Његово Високопреосвештенство Митрополит лемесолски Г. Атанасије. Са мудрим црноризцем из Ћелија, упознао се 1976. године, дошавши на студије Богословског факултета у Солуну. Старац Јосиф му је о живом свецу први казивао, а потом су уследила познанства са Авиним ученицима (Епископи Иринеј бачки, умировљени Атанасије и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије). Много тога о Светом Јустину чуо је и од данашњег Владике зворничко-тузланског Хризостома. Највише је, наравно, сазнао из његових књига, које су младим богословима служиле за утемељење духовног бића.
- Дела и речи Светог Оца Јустина су дела и речи благодати Божје. Био је пророк нашег времена. Данас се потврђује све што је он говорио и свака мисао је применљива у наше време. Желим да изразим љубав према свима који живе у Ваљевској епархији и да им кажем да имају велико благо, које се зове Отац Јустин! Његово име чувено је у целом свету и молим овдашње браћу и сестре да се крај моштију моле за Цркву на Кипру, која има своја искушења - поручио је Митрополит Атанасије, уз обиље благослова за Авине завичајце.
***
Епископ брегалнички Марко (Македонија)
Чврста вера Авина снага нашем Владики Јовану
Његово Преосвештенство Епископ брегалнички Г. Марко увек с радошћу долази у Ћелије. Догађај Преноса моштију Светог Јустина несвакидашњи је за православни свет. Нарочита се благодат излила на све нас, који смо се литургијски овде сабрали. Авину „Догматику“ изучавао је крајем деведесетих, као млад богослов. Године 2002., ступањем Охридске архиепископије у канонско јединство са СПЦ, почео је да долази у Србију, где су му овдашњи епископи - савременици Светог Јустина помагали да боље упозна његову теологију. Авина чврста вера у васкрсење и спасење након страдања снага је Архиепископу охридском Г. Јовану, који више од две године страда у злогласном скопском казамату Идризово.
- Наш брат Владика Јован налази се у заточеништву налик оном у ком је и Ава Јустин био. Како Аву нису спречили да богословствује, тако не могу спречити ни нашег Архиепископа Јована да истраје у свом подвигу. Ми немамо могућност да га посећујемо. Чујемо се телефоном, а у контакту смо и са његовом мајком и сестром. Ослабио је телесно, има проблема са повишеним шећером, боловима у кичми и колену. Бринемо за његово здравље, тим више што му управа затвора није одобрила операцију колена. Али, духом је веома јак. Храбри нас речима Светог Атанасија Великог „Облачак је, проћи ће!“. Искрено се надамо да ћемо ускоро заједно служити Литургију. И овде се молимо Светом Јустину јер он најбоље разуме патње Блажењејшег Јована - каже Владика брегалнички Г. Марко.
***
Архимандрит Методије, проигуман манастира Хиландара
Изграђујмо и умножавајмо врлине
У манастиру Ћелије увек се осећала посебна благодат. Ми, људи данашњице, иако временски нисмо много удаљени од Светог Владике Николаја и Аве Јустина, разликујемо се доста од њих. Они су свети, али на неки начин свети су и они побожни Хришћани, који су живели у њихово време, ишли на богослужења, трудили се да живе јеванђељски... Долазак у манастир Ћелије на тренутак нас враћа у не тако далеку прошлост и подсећа колико је људи у нашем народу који су дотигли духовне висине, а можемо их сматрати савременицима. Иако смо раслабљени и различити од њих, можемо да радимо на својој духовности, сматра архимандрит Методије, игуман Свете српске царске Лавре Хиландара.
- Људи из времена Светог Јустина живели су под притиском богоборства, пркосећи тадашњем систему вредности. Данас, Црква није на тај начин гоњена. Данас се то ради много перфидније. Непријатељ је маскиран, сакривен иза људских страсти. Потрошачко друштво нам нуди разна бесмислена уживања, која су сама себи циљ. Наш задатак је да изграђујемо своје врлине, одолевајући тим искушењима. Одрицања од уживања јесу нека врста исповедништва. Господ зна меру сваком човеку и против каквог се непријатеља бори те ће бити милостив према свима - каже архимандрит Методије.
Верном народу Епархије ваљевске, О. Методије Хиландарац поручује да заблагодари Господу што на тако малом простору има два света човека, чијим се моштима може поклонити. Наравно, осим благодарја, то подразумева и обавезу да докаже да је достојан тог благослова.
Епископ стобијски Давид
Празник Светог Јустина је летња Пасха
Атмосфера у манастиру Ћелије била је васкршња. Грци празник Успења Богородичиног зову „летња Пасха“, а верни народ СПЦ има у празнику новоканонизованог ћелијског светитеља свој еквивалент томе, каже Његово Преосвештенство Епископ стобијски Давид.
За младог македонског архијереја, дела Аве Јустина била су подстицај да крене Христовим путем. Целивање његових моштију неизрецива је благодат. Света тајна у којој се додирују створено и нестворено, распадљиво и нераспадљиво...
- То је додир човека са Божјом благодаћу. Реч „мошти“ значи моћ. Мошти су благодатне и исцелитељне, што је видљив доказ да се светитељ сусрео са Богом. То се снажно осећа у овој светињи. За мене је огромна част и благослов што сам могао да дођем овде и поклоним се моштима Светог Оца Јустина - речи су Владике Давида, чија је радост и из далека била намах приметна.
Наравно, у разговору са црквеним великодостојницима из Македоније, напросто је неизбежна тема страдање архиепископа охридског Јована.
- Архиепископ Јован често зна да подсети на страдања Цркве у доба комунизма. Епископ хвостански Варнава (Настић), о. Јустин и многи други... знаних и незнаних имена, који су часно носили крст Христов. За то време, у Македонији политичка гарнитура ствара раскол, тзв. „цркву“. Нажалост, за пола века комунистичких прогона, у нашој отаџбини није познат ниједан страдалник за веру. Архиепископ Јован каже да је дошао тренутак да и ми покажемо да се не плашимо страдања за Христа. Бог му даје снаге да издржи све, како би показао да јединство и саборност наше Цркве нису неки украс, већ њена суштина. Верујем да ће и молитве Светог Оца Јустина помоћи Архиепископу Јовану и Цркви у Македонији, као и да ће наша браћа у расколу схватити да то не води нигде и вратити се под окриље наше саборне Цркве - закључује Владика стобијски Давид.
Игуман Сава (Јањић), старешина манастира Високи Дечани
Молитвени поздрав с мученичког Космета
Игуман Сава Јањић, дошао је са Владиком рашко-призренским Г. Теодосијем и сабратом Атанасијем да се поклони моштима Светог Јустина Ћелијског.
- За нас који нисмо познавали Аву Јустина за земаљског му живота ово је посебан доживљај. Јер, духовно смо одрасли на његовом учењу и осећамо да га добро познајемо. Ово је мени својеврстан повратак кући. Наиме, као студент сам долазио у манастир Ћелије, разговарао са сестринством, поклањао се Авином светом гробу... За мене је ово огромна радост! Доносим вам поздраве са мученичког Косова и Метохије и молим вас да узносите молитве за народ и светиње свете српске земље - поручује игуман Сава, старешина манастира Високи Дечани.
Суштина учења Аве Јустина јесте „ологошење“, „охристовљење“... То су речи које је он увео у наш језик, а потом су прихваћене у грчком. Наш пут јесте да се охристовимо. Не само крштењем обучемо у Христа, већ да у животу остваримо хришћанске врлине. Свети Ава Јустин је пример ологошеног човека и требало би да га следимо, закључује о. Сава.
Дејан Томашевић, председник Православног спортског друштва „Света Србија“
Захвалност ћелијском сестринству
Прослављени кошаркаш и оснивач Православног спортског друштва „Света Србија“ Дејан Томашевић често долази у Ваљевску епархију. Каже, у овдашњим светињама увек осећа благодат Божју, а нарочито је почаствован што је део ћелијске свечаности.
- Овај дан ће бити део историје. За коју годину, деци и унуцима моћи ћемо да причамо како смо данас били у Ћелијама и учествовали у литијском преносу моштију Аве Јустина. Хвала, пре свега, сестринству манастира Ћелије на топлом дочеку и сјајној организацији. Од срца бих пожелео да од данас, како су мошти доступне за целивање, ову светињу походи сваког дана хиљаде поклоника - празнично радосно поручио је славни спортиста и благочестиви Хришћанин Дејан Томашевић.
Књиге Аве Јустина биле су међу првима, које је Дејан Томашевић откривајући се у вери прочитао. С тим у вези, обрео се у манастиру Ћелије пре више година. Леп дочек, који је њему и његовој породици приредила мати игуманија Гликерија са сестрама, како сам каже, никада неће заборавити. Несумњиво, и благослов Авин био је тада са њима.
Извор: Ваљевска епархија
