Тумачење Јеванђеља пете (Глувне) недеље поста

-Заиста, Господ (Христос) непрекидно служи људима, непрекидно служи човеку. Ради чега је дошао у овај свет? Какву то услугу Он чини нама, услугу коју нам нико учинити не може? Он служи нама непрекидно да нас спасе - од кога? Од греха! Да нас спасе од смрти, да нас спасе од ђавола, да нас спасе од пакла - то је Његова служба нама. А ко нас осим Њега може спасти тога? Ко? Нико! И Он, беспримеран пример смирења, и понижења, и служења ближњима, служења људима - сва Његова служба човеку и роду људском није ништа друго него вађење и вођење човека из блата до престола Божанског. (Преподобни Јустин Ћелијски)

Мар. зач. 47 гл. 10. 32-46.

Недељно Јеванђеље садржи: прво: Спаситељево предсказивање (ово је по трећи пут) о његовом страдању и смрти; друго: потраживање првенства од стране Заведејевих синова и треће: саветовање Спаситељево услед негодовања осталих десет Апостола.

Спаситељева предсказивања јасно показују сва његова страдања, смрт, тридневно лежање у гробу и васкрсење. Ово треће и најјасније предсказивање Марко описује скоро онако исто као и Матеј осим што је само на неким местима мало опширнији. О овоме предсказивању говори и Јеванђелист Лука. Својим одговором на Јаковљево и Јованово потраживање, Спаситељ нас учи ко је достојан небеског царства. А својим саветом, који је изазвало негодовање осталих ученика, показује нам начин, помоћу кога сваки хришћанин треба да се уздиже на висину истините славе и светости:

У оно време узевши, Исус дванаесторицу, поче им казивати о свему што ће се с њиме догодити.

Кад је Спаситељ ишао у Јерусалим да страда он и по трећи пут говори ученицима о својим страдањима. Он им је о томе и пре говорио, но сад говори јасније него пре. Сасвим јасно о својим страдањима и смрти. говори само ученицима зато, што су само они били спремни да чују овако узвишене и велике тајне, које им јасно открива да их убеди, да је он истинити Бог и да се сам добровољно предаје на муке и страдања. Међутим Спаситељ је и народу предсказивао о овоме, говорећи: као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.

Ево идемо у Јерусалим и син човечији предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће га на смрт и предаће га незнабошцима. И напураће му се, и биће га, и попљуваће га, и трећи дан устаће.

Ово се пророштво испунило кад Првосвештеници, старешине и цео синедрион одговарајући, рече: заслужио је смрт, па га затим „предадоше незнабожцима“ тј. понтиском Пилату и његовим војницима који му пљуваше у лице, и бише га по лицу а једни га и шамараше, затим га скидоше и обукоше му црвену кабаницу, (место царске порфире) и оплетавши венац од трња, метнуше му на главу (место царске круне,) и дадоше му трску у десницу (место скиптра); и клекнуше на колена пред њим и ругаху му се говорећи: здраво, царе Јудејски! И попљувавши га узеше трску и бише га по глави… и распеше га између два разбојника. Но после три дана анђео са гроба рече мироносицама: не бојте се; јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде; јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ. Кад је Господ Спаситељ предсказивао ученицима најпре жалосне догађаје који ће наступити онда их теши својим предсказивањем о своме васкрсењу. Но ученици ово последње нису разумели, јер да неко некога васкршава зато су и слушали а то су и сами видели, али да неко сам себе васкрсне, то нису ни чули ни видели. Гледајући на човечанска дела Исуса Христа ученици су веровали у његова страдања и жалили су га; но) кад су се опет сећали његових божанских дела, онда су сумњали даће он страдати, па за то су и ово његово предсказивање о последњим данима његовога живота на земљи сматрали као и остале приче, па зато они ништа од тога не разумеше шта им се говори.

И дођоше пред њега Јаков и Јован синови Заведејеви, говорећи: учитељу, хоћемо да нам учиниш оно, за што ћемо те молити. А он им рече: шта хоћете да вам учиним? А они му рекоше: дај нам да седнемо један с десне стране теби а други с леве, у слави твојој.

По Матеју ово су првенство Заведејеви синови тражили од Спаситеља преко њихове матере, а по Марку сами. Ова привидна несугласица изравњава се тиме, што ученици не смејући да се сами са оваким питањем обрате на Спаситеља молили су матер, да га она за то пита. Но јеванђелист Марко, који се свуда одликује краткоћом, не спомиње овде матер Заведејевих синова, прво, да би био краћи а друго што је знао, да је ова жеља била Јаковљева и Јованона те је и мати говорила оно, што су јој синови казали да говори. Међутим узрок је овоме питању у томе. што је спаситељ ученицима обећао: да ће они (ученици) кад син човечији седне на престолу славе своје, такође сести па дванаест престола и судити на дванаест колена израиљевих а као што и Лука сведочи, сви су тада држали, да ће Христово царство бити земаљско. Но колико ли је горку успомену овога славољубивог тражења осетио један од ових ученика (Јован) кад је стојећи испод Спаситељевог крста гледао два распета разбојника са леве и десне стране јудескога цара.

А Исус им рече: не знате шта иштете: можете ли пити чашу, коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?

Спаситељ им вели, да не знају шта траже, јер су они у овоме царству очекивали одмор и уживање разумевајући некакво земаљско царство. Овде чаша означава страдања а крштење смрт Спаситељеву. Но са овим речима Христос је још и то казао: да ко не буде учасник његовог страдања тј. ко не буде живео његовим животом тај не може бити учасник његовог царства тј. вечног блаженства.

А они му рекоше: можемо. А Исус им рече: чашу дакле коју ја пијем испићете, и крштењем којим се ја крстим, крстићете се. Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је спремљено.

Желећи силно да им се испуни што су тражили, ученици све обећавају па и ако Спаситељево питање нису разумели. Но истина је да се и Христов одговор на њима испунио; јер је Јаков попио чашу тешких страдања и крстио се крштењем крви за Христа, почем у оно време цар Ирод подиже руке да мучи неке од цркве, и погуби мачем Јакова брата Јованова а и Јован је свој дуги живот провео у мукама и тешком страдању. Међутим Спаситељ им не обећава тражена места и вели, да им иста не може дати, али не за то, што их он збиља не може наградити као своје последоваоце, јер би то било противно јасној науци Св. Писма; нити опет износи овде себе као нижег од Оца, као што Аријани мисле, јер је на дру гом месту казао ја и Отац једно смо , него овде говори као човек а као Бог казаће праведницима на страшном суду: примиtе царство које вам је приправљено од постања света.

И чувши то десеторица (остали ученици) почеше се срдити на Јакова и Јована.

Заиста овде изгледа чудноват овај појав, јер се види: неразумевање, славољубље и негодовање међу Апостолима, тим изабраним сасудима које је Бог из целога света избрао.19 Но то ипак не треба никога да зачуђава, јер су и Апостоли били људи, прости рибари и неписмени20 па ипак њих је Бог изабрао за проповеднике јеванђеља.21 Дакле, у то време такви су били апостоли, али после Христовог васкрсења и кад им је Спаситељ отворио ум, да разуму Свето писмо22 и кад је Дух свети сишао на њих у педесети дан онда почеше говорити разним језицима, прорицаху и испунивши се Божијом благодаћу, постадоше премудри и савршени, пуни врлине. И Спаситељ Исус Христос знајући, да Јаков и Јован траже првенство за то, да би били старији од осталих ученика, одбија ту њихову намеру као идолопоклоничку и затим учи, како се у хришћанству добиј а првенство.

А Исус дозвавши их рече им: знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, тај нека вам служи; и који хоће први међу вама да буде, тај нека буде свима слуга. Јер и син човечији није дошао да му служе, него да служи и да да душу своју у откуп за многе.

Дакле у хришћанству првенство се добија: смерношћу, послушношћу и пожртвовањем, па за то Спаситељ себе и наводи за пример. 

архимандрит Фирмилијан