Турска: хришћани забринути због борби у Дијарбакиру
1500 година стара сиријска православна црква Пресвете Богородице доспела у размену ватре између турске војске и припадника Курдске партије рада.
У арамејској хришћанској дијаспори у свету влада велика забринутост због стања у источноанадолијском милионском граду Дијарбакиру. У овом граду је прошле недеље дошло до тешких борби између турских јединица и курдске милиције Партије рада. На овај начин је и сиријска православна црква Пресвете Богородице доспела под тешку артиљеријску ватру. Још нису приметна оштећења на цркви старој 1500 година.
Светски савез Арамејаца апеловао је на владу у Анкари и изразио дубоку забринутост због тамошњег стања. Црква Пресвете Богородице је јединствен споменик сиријске хришћанске културе, који се сада налази у великој опасности. Тамошњи парох Јусуф Акбулут изјавио је да је 28. јануара „дошло до такве пуцњаве да смо морали побећи са белим марамицама у руци, па се нисмо ни усудили да се повратимо. Улице којима смо трчали изгледале су јадно. Изгубили смо наду да за нас арамејске хришћане има још будућности у Дијарбакиру.“
На очи арамејских хришћана уништавају се последњи сведоци њихове културе у војним дејствима између турске војске и Курда, изјавио је председник Савеза Арамејаца у Немачкој. По његовом мишљењу, Немачка треба да посредује код Турске као придружног члана Европске уније и чланице НАТО-а да оконча грађански рат против недужних цивила, да више не шаље масивну артиљеријску ватру на историјски значајне сакралне зграде и не протерује преостале арамејске хришћане.
***
Дијарбакир се звао у римско доба Амида, а тако га до сада зову Курди, Амид. Овај град на некада неуралгичној граници између Римског и Персијског царства још и данас је очувао римске зидине. Све до почетка геноцида над Јерменима 1915. ова варош је била жижа хришћанског живота на подручју између Еуфрата и Тигра. До данас се ту одржала мала хришћанска група. Велелепна јерменска Саборна црква рестаурисана је пре неколико година и поново отворена, па су се и многи из некада исламизираних јерменских породица повратили својој вери, Јерменској Апостолској Цркви.
Године 2000. парох Јусуф је осуђен, јер је јавно говорио да су збивања из 1915. геноцид и при том употребио шестоцифрену цифру за број свих побијених хришћана, Јермена, Арамејаца и Сиријаца. Шведски историчар Давид Гаунт наводи да су као жртве геноцида у овој области пали њих 300.000 људи.
Извор: Катпрес (превод Информативне службе)