У Баваништу завршени дани ћирилице

У Баваништу су о Св. Ћирилу и Методију, Крсној Слави организатора, одржани, девети по реду, ''Дани ћирилице''. Окосницу манифестације чини конкурс за најбољи литерарни рад, најлепши краснопис, калиграфски рад, вез и рељеф. Тема овогодишњег конкурса је ''Част'' и иницијал крстоносног слова ''ћ''. На конкурсу учествовало је 3623 ученика из 222 школе из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Румуније, Француске, Норвешке, Аустралије и Јужноафричке Републике.

Жири у саставу проф. др Миодраг Матицки, Љиљана Симић и академик Видојко Јовић, за литерарне радове и проф. мр Драган Боснић. проф. мр Васа Доловачки и др Сузана Полић-Радовановић, за ликовне радове, одабрао је 51 рад за награде, а организатор је поделио још 48 похвала.

Проглашењу најуспешнијих учесника, присуствовали су, поред многобројних учесника и гостију, и помоћник министра просвете, Драгутин Брчин, заменик амбасадора БиХ у Београду, Радомир Богдановић, председник општине Ковин, Саша Бранковић, заменик председника, Благоје Богдановић, и други. Госте је поздравио председник Огранка Вукове задужбине у Баваништу, академик Видојко Јовић. Најуспешнијим ученицима подељено је више од хиљаду књига, које су поклонили издавачи, док су Михајло Симовић, професор Школе за уметничке занате из Шапца, и Љиљана Ђурић, учитељица из Боке, чији су ученици добили највише награда, поред књига, добили на дар од ''Телекома'' мобилне телефоне, са по 10000 кредита.

Пратећи програми манифестације су: мала колонија керамике, мала радионица калиграфије и рада на грнчарском колу, изложба радова студената Академије СПЦ за живопис и консервацију, изложба најлепших дечјих радова приспелих на конкурс, изложба керамике и округли сто на тему ''Фолклор данас''. Више од 500 гостију било је у прилици и да се одвезе фијакерима до Манастира Баваниште. У програму су учествовали и фоклорни ансамбли из Петровог Села код Темишвара, Базела, Београда, Панчева и Баваништа. Оргнизатори манифестације су КУД ''Аца Обрадовић'' и Огранак Вукове задужбине у Баваништу, у сарадњи са ОШ ''Бора Радић'', Црквеном општином, ДВД-ом, Активом жена и другим људима добре воље.

Фотографије: Душица Богданов
Вера Секулић

Неда Драгојловић,
ученица VII1 ОШ ''Прота Матеја Ненадовић''
Бранковина

Све што је лепо у речима чувам
Песмом ушушканом у раст
Песма о речима није само песма
Бити песник велика је част

Здравицу дижем у част лепе речи
У част људском роду
У част поштења, рада, лепе мисли...
У част оних који граде мир и слободу

Част је кад у себи ја доброту носим
Живећу часно и све ћу да имам
И чистоту рађања истине
И лепоту у душу што примам

Ја честитост чувам и топлином својом
Песмом и речима ушушканим у раст
Бити Вук Караџић, Десанка, Тесла...
Бити добар човек велика је част

Оља Видовић,
ученица III1 Средње екомомске школе
Сомбор

Чврста и мирна к'о слово јој прво,
Висока и лепа к'о најлепше дрво.
Реч наизглед лака - четири слова,
А читав живот учити се мора.
Рече ми деда, док са мном прича:
''Ја је још учим, а стари сам чича''.
А јој, људи, све ме то мучи,
Из које књиге та част се учи?
Странице листам, у књиге гледам,
Па онда опет уз деду седам:
''Реци ми, деда, моли те Оља,
која је књига за част најбоља''.
Трепери деда, све смех га гуши,
Црвено лице, црвене уши.
Од смеха силног све сузе брише:
''Нема те књиге у којој то пише!''

Јована Гађан,
ученица другог разреда ОШ ''''Жарко Зрењанин''
Бока

Земља у којој сам се родила је најлепша земља на свету. Част ми је што живим у земљи Србији. Снага и моћ моје отаџбине је у људима који су у њој живели, који сада живе и који ће живети. Са поносом слушам приче старијих и читам историју моје земље. Народ моје земље је искрен и племенит.
Моја земља Србија је велика, али је ипак стала у моје мало срце.

Лука Латковић,
ученик 31 ОШ ''Ђура Јакшић''
Бока

Част је бити пилот,
част је бити лекар,
част је бити херој,
или апотекар.

Част је љубав дати,
препливати мора, реке,
ал' највећа част је
бити унук мога деке.

Николина Живанић
ученица 71 ОШ ''Јован Поповић''
Сремска Митровица

Част ми је
што сам Српкиња
и што сам православка.

Част ми је
што се крстим са три прста
и помињем и Оца и Сина и Светога духа.

Част ми је
што пишем ћирилицом
и настављам путем Светосавља

Част ми је
што носим презиме својих предака
што славим Јована Крститеља.

Част ми је
што волим и праштам,
што као и Он могу да кажем:
''Опрости им, Оче, не знају шта чине''

Михаило Симић, једанаест година
Кристијансенд, Норвешка

Част је кад се бориш за своју земљу.
Част је кад можеш да певаш ''Боже правде''.
Част је кад се много трудиш,
и онда добијеш добру оцену у школи.
Част је кад урадиш нешто корисно у кући
и онда добијеш похвале и поклон који си дуго прижељкивао.
Част је да помогнеш другоме, иако није ни мало лако.
Али највећа част за мене је да могу да говорим српски језик
у туђој земљи и да могу да идем у Српску цркву у туђој земљи

Кристина Мушић
Српска недељна школа ''Вук Караџић''
при Саборном Храму Великомученика Георгиаја
Кабрамата, Аустралија

Зовем се Кристина Мушић, рођена сам у Аустралији, имам осам година, идем у Српску недељну школу ''Вук Караџић'' и то ми је велика Част.
Част ми је да моји другови и ја имамо прилику да научимо да пишемо ћирилицу, српско писмо.
Велика ми је част када моји другови из Српске школе и ја, после наставе, одемо у Храм Светога Великомученика Георгија да палимо свеће и примимо свету причест за срећу и здравље свих нас.
Када одем код Баке и Деде да заједно прславим нашу Крсну Славу, Светога Георгија, велика ми је Част када мене, овако малу, прозову да очитам ОЧЕ НАШ.
Још сам мала и не разумијем најбоље шта ријеч част све може да значи, али се надам да ћу, уз помоћ родитеља, деде, баке и остале родбине и Српске недељне школе, научити много о части, Цркви, српским обичајима.