У гледању ТВ претекли смо и Американце

Грађани Србије постали су светски рекордери у гледању телевизије.

Просечан гледалац наше земље проведе у току године више од пет сати дневно пред малим екраном, показују резултати истраживања компаније АГБ „Нилсен", која се бави мерењем гледаности телевизијског програма. С овим резултатом ушли смо у историју јер смо први претекли чак и Американце, који су до сада држали рекорд.

Према резултатима истраживања, прошле године је пробијена граница од 300 минута дневно (пет сати) проведених пред малим екранима. Када је ова година у питању, по дужини гледања прва три месеца била су идентична првом кварталу 2009. године. Тада је просечна гледаност за три месеца износила рекордних 363 минута, па је у априлу уследио пад. Просечна дневна дужина гледања телевизије у априлу 2009. године била је 282 минута, а овог априла измерена је просечна гледаност од 320 минута. То значи да је за прва четири месеца ове године постигнут рекорд - више од пет и по сати пред малим екраном!

Ако се још узме у обзир да нас тек чекају значајни спортски догађаји током летњег периода, попут Светског првенства у фудбалу и тениског турнира у Вимблдону, треба очекивати обарање новог рекорда. 

Дарко Броћић, директор компаније АГБ „Нилсен", каже да су риалити програми погурали гледаност у протеклом месецу. - Још један од разлога што је овог априла скочила гледаност телевизије јесте и лошије време, али то свакако није главни разлог. Такође, сада следи и Светско првенство у фудбалу, па треба очекивати да гледаност опет оде горе - истиче Броћић. Он наводи да испред ТВ екрана највише седи најстарија популација, којој је то једина забава, али и незапослени грађани. - Такође, и деца пуно гледају телевизију, док најмање то чине млади у касним тинејџерским годинама и студенти - напомиње Броћић. Иако су риалити програми значајно подигли гледаност телевизијских програма, на првом месту су домаће серије, па тек онда поменути шоу-програми. На трећем месту је спорт. - То се у суштини не разликује много од светске структуре. И у свету је најгледанији забавни програм, а информативни се слабије гледа. Оно по чему се разликујемо од западних земаља јесте то што више гледамо телевизију током дана, што није случај код осталих - истиче Броћић.

Ипак, поставља се питање шта нас наводи да више од петине дана проведемо зурећи у екран. Стручњаци су неподељени у ставу да овоме кумује општа друштвена ситуација у којој се налази просечан грађанин Србије - сиромаштво, безнађе и недостатак јасног циља у животу. У кризним временима људи посежу за забавом, а телевизија је најјефтинија. Психолог Жарко Требјешанин каже за „Блиц" да је оваква ситуација последица тога што људи немају јасан циљ, а имају вишак слободног времена. - То је, у правом смислу речи, убијање времена. Има пуно незапослених људи који имају вишак слободног времена, а то што толико сати проводе пред ТВ екранима може да буде и знак недовољне културе. Сви би могли да употребе своје време за нешто паметније, као на пример да се образују. Али код нас знање није на цени, па је ово линија мањег отпора - наводи Требјешанин. Требјешанин додаје и да је разлог оваквом поразном стању тај што телевизија све више замењује биоскопе. - Томе, наравно, доприноси и појава риалити програма, који су у суштини и најгледанији. Те програме гледа највише људи и то је оно што је забрињавајуће јер је то оно што је најмање вредно - објашњава он. Решење по њему могу да буду само вреднији садржаји. - Треба нешто изменити у систему вредности, а не нудити само лаку забаву - сматра Требјешанин.

Социолог Ратко Божовић је уверен да просечан грађанин Србије проведе и више времена пред малим екраном него што показују резултати овог истраживања. - С друге стране, увек се узима гледаност као најважнији критеријум, али је по мени он споран јер не говори ништа о квалитету програма. Ако говоримо о гледању риалити програма, мислим да су ти људи осуђени да буду сиромашни у духовном смислу. Проблем је у томе што се на тај начин човеково време, најважнији ресурс, раубује - објашњава Божовић. На питање да ли је овакво стање последица апатије у коју смо упали последњих година, Божовић одговара да се баш то дешава у кризним временима. - Људи у кризи су апатични, а апатичан човек слабо резонује и суочава се са поразом животног стила. Хвата се за комуникацију са медијима и постаје воајер - по систему ако не могу да сагледам сопствени живот, могу да гледам туђи и да закључим да нисам гори од оних који се тамо представљају - закључује Божовић. Истина, „одличан" резон за оне који су осудили себе на то да се теше што и од њих има горих.

Шта се највише гледа
1. домаће серије
2. риалити програм
3. спортски програм

Ко највише гледа
1. стари
2. деца
3. незапослени
4. млади (студенти)

Извор: Блиц