Са вером и надом у Васкрсење, Епархија шумадијска обавештава јавност да jе 4. августа 2020. године у Господу уснуо протојереј-ставрофор Саво М. Арсенијевић, пензионисани парох крагујевачки при Старој цркви и доскорашњи архијерејски намесник лепенички и в.д. левачки.Протојереј-ставрофор Сава М. Арсенијевић је рођен 31. јула 1954. године у Гунцатима, у свештеничкој породици, од оца Миодрага и мајке Вукосаве, рођене Богићевић. Основну школу учио је у Гунцатима, Книћу и Мрчајевцима. У периоду од 1969. године до 1974. године завршава Призренску богословију. После одслужења војног рока 1976. године прелази у Шумадијску епархију и жени се Мирјаном, кћерком свештеника Лазара Јагличића. Исте године, 5. јуна, рукоположен је у чин ђакона, а 6. јуна у чин свештеника и посваљен за пароха другог забојничког са црквама у Рогојевцу, манастиру Драчи и манастиру Прекопечи.
Епископ шумадијски Сава га поставља за пароха петог при Старој цркви, а упослужује и доњосабаначку парохију где остаје до 1. децембра 1995. године, када одлази за Канаду са породицом. Ангажовао се око обнове цркве Свете Петке у Рогојевцу, доградњи звонаре, када је организовао величанствену прославу, а уградио је и темељ за црквенопарохијски дом. Дао је значајан допринос у градњи храма Светог кнеза Лазара у Белошевцу од 1992. до 1995. године, храма Часног крста у порти Старе цркве 1994. и 1995. године, обнови храма Светог Георгија на Липару и црквене куће од 1993. до 1995. године. У времену од 1992-1994. обављао је дужност благајника Црквене општине у Крагујевцу.
У Канади је постављен за пароха другог у Ванкуверу, опслуживао је и мисионарску парохију у Келовни. Постављен је за старешину храма у Ванкуверу, где је обновио црквени живот у тој провинцији међу 30.000 Срба. Обнавља цркву, купује плац за нови храм, оснива бибиотеку, покреће часопис Гласник, поставља интернет страницу чији је уредник до 2006. године. У мисионарској парохији организије народ који купује црквено имање, подиже капелу Светог пророка Илије освећену 2003. године. Оформио је Коло српских сестара Жене мироносице и фолклорну групу Јелече. У фебруару 1999. године одликован је чином протојереја.
Године 2006. враћа се у Крагујевац и 17. априла прима парохију трећу при Старој цркви. Дана 2. октобра постављен је за архијерејског намесника лепеничког, а 2008. за в. д. архијерејског намесника левачког. Има две кћерке, Анђелију и Ивану, које су стекле дипломе на универзитетима Британске Колумбије и Северне Америке. Одликован је напрсним Крстом на дан своје крсне славе 21. новембра 2007. године. Орденом Светог Симеона Мироточивог одликован је 25. јула 2013. године.
Уређивао је више споменица и монографија, 1998. године Споменицу Светог Саве у Ванкуверу, Канада; 2003. године Споменицу Светог Илије у Келовни, Канада; 2009. године Споменицу Епархије шумадијске; 2013. године Споменицу Епископа шумадијског Јована поводом 20 година епископске службе; 2016. године Споменицу Епископа шумадијског Валеријана поводом 40 година упокојења; 2018. Споменицу Два века Старе цркве у Крагујевцу, која је добила признање као издавачки подухват године, а припремао је и Споменицу блаженопочившем епископу Сави.
Са светима упокој Христе, душу слуге Твога, где нема болести ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.
Извор: Епархија шумадијска
