У градовима живи половина планете

Иако светски тренд говори да ће до краја ове године половина становништва живети у градовима, у Србији је већ 2005. године на селу остало само 42,8 одсто становника

До краја ове године, први пут у историји људског рода, половина светског становништва живеће у градовима, наводи се у популацијској студији Уједињених нација. Налази извештаја ове светске организације упозоравају да се урбана подручја морају припремити да у следеће четири деценије приме огроман број људи. Демографски стручњаци у УН кажу да раст градова неће изазвати само миграције из руралних подручја, него и трансформације многих руралних подручја у урбане центре.

Међутим, овај планетарни тренд наша земља је престигла још пре три године. Према процени Републичког завода за статистику Србије, у 2005. години више од половине становништва у Србији већ је живело у градовима, односно 57,2 одсто. У развијеним деловима света тај проценат је 2003. године био 74,5 одсто, а у Европи 73 одсто.

Владимир Никитовић, из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, каже да ће пораст „градске" популације Србије и у наредним деценијама бити одређен променом типа насеља, а не популационим порастом градова. Два су разлога за то: први је наставак глобалног процеса урбанизације, а други је наставак даљег пада укупног броја становника.

Овај демограф подсећа да актуелна статистика разликује само два типа насеља у Србији. Наиме, постоје „градска" и „остала" насеља. Статус градског насеља одређује се законским актима. Другим речима, не постоје јасни критеријуми на основу којих се неко насеље проглашава градским. Раније поделе заснивале су се на комбинацији различитих демографских, економских, географских и социолошких параметара. Стога су постојали и типови насеља попут вароши и варошица, односно статистика је правила разлике између појединих прелазних облика. Нажалост, ниједна од подела није дугорочно била општеприхваћена.

Никитовић напомиње да категорија „остала" насеља, осим сеоских, обухвата и сва приградска односно насеља мешовитог типа. Овај чисто формални критеријум издвајања градских од осталих насеља одражава се и у тумачењу процента који би требало да нам прикаже колики број људи у Србији живи у градовима. Другим речима, такав показатељ би требало тумачити крајње опрезно. С обзиром на то да је један од критеријума у одређивању типа насеља очигледно и преовлађујућа делатност становништва, већина насеља која представљају туристичке центре добила су статус града (Златибор, Дивчибаре, Палић, Јошаничка Бања...). С друге стране, није јасан критеријум на основу кога су нека приградска насеља добила статус града, а нека нису. На пример, на територији Београда, који данас сачињава 16 општина, градска насеља су Овча и Сопот, али није Барајево. Ако би неко и успео да докаже да су исти аргументи коришћени у оба случаја, готово је незамисливо да се поверује да су исти критеријуми довели до проглашења Пиносаве, Рудоваца, Пећана и Руцке градовима, каже Никитовић.

Али, како он каже, од пописа до пописа, смањује се број насеља у групи „остала" превасходно зато што одређен број приградских средина бива припојен оближњим градовима. То је резултат непрекидног процеса урбанизације. Другим речима, лагани раст „урбане" популације Србије не потиче од популационог пораста постојећих градова, већ од пораста броја насеља која имају статус града.

Имајући у виду наведену нетранспарентност критеријума за проглашење градова, јасно је да становништво одређеног број насеља са статусом града, ипак, и данас привређује у највећем захваљујући пољопривредној делатности. С друге стране, очито је да у групи „остала" насеља постоје средине чији становници већ сада претежно не живе од пољопривреде. То су, углавном, некадашња села лоцирана у близини брзорастућих градова из епохе убрзане социјалистичке индустријализације, која су се данас трансформисала и прирасла уз своје урбане центре. У њима је акумулиран велики део радне снаге запослене у градском центру.

Најбржи процес трансформације села у приградска насеља одвија се у близини три највећа градска центра (Ниша, Новог Сада и нарочито око Београда), што се и манифестовало највећим бројем промена типа насеља управо у њиховој околини.

Бум малих градова

Аутори студије Уједињених нација прогнозирају да ће се становништво градова у свету готово удвостручити до 2050. године, на шест милијарди и 400 милиона људи. То значи да ће 2050. године у градовима живети онолико људи колико их је данас на планети.

Ханија Злотник, директор Одељења за становништво УН, каже да ће се највећи део тог раста догодити у малим градовима (са мање од пола милиона становника), а не у мегаполисима попут Токија, Њујорка или Мексико Ситија.

Највећи део популацијског раста очекује се у мање развијеним регијама, посебно у Азији. Урбана популација Африке ће се, како се очекује, утростручити у следеће три деценије.

Злотник каже да се урбана средишта сматрају као економски динамична, привлачна за улагања и као креатори радних места. Иронично је, каже она, да ће побољшања у руралним подручјима довести до пада броја становника у тим крајевима: „Обично развитак руралних подручја подразумева већу продуктивност пољопривреде. Међутим, да би то постигли, мање људи ће бити потребно у пољопривредној производњи, јер се продуктивност мери уложеним радом. Дакле, пољопривреда више постаје агробизнис, а агробизнису треба мање људи. Кад се то догоди, треба пронаћи запослење за сувишну радну снагу из пољопривреде", каже Злотник.