У Хрватској као у доба најжешћег комунизма
Епархија далматинска и манастир Крка су у ове предпразничне дане добили
рјешење о одузимању земље која је у власништву манастира Крке, а налази се код
метоха манастира Крке, Свете Лазарице на далматинском Косову. Исто такво
рјешење је прије пар дана добила и Црквена општина Марковац чија је земља близу
овог манастира. Српској Православној Цркви у Далмацији још увијек нису зацијелиле ране из II свјетског рата када су многи православни Срби на овим
просторима пострадали и када су пострадали далматински манастири и цркве. Након
рата безбожничка власт се својски потрудила да отежа живот православних
свештеника и монаха па је 40-тих и 50-тих година прошлог вијека одузела скоро сву имовину манастирима и црквеним општинама.
Данашња „демократска" власт Епархији далматинској није вратила имовину, али
је сада почела и оно мало имовине које је претекло иза комуниста да одузима. Имовина
манастира Крке и Црквене општине Марковац је извлаштена у корист фирме Кнауф
д.о.о. и ова фирма ће након експлоатације, како смо обавијештени од њихових
представника, ту земљу потопити. Комунисти су 1954. године потопили манастир
Драговић и сва српска села око манастира а народ раселили. Ми страхујемо да су
ова догађања по узору на те догађаје, јер наши досадашњи вапаји да се та земља
не одузима нису уродили плодом. Однос власти према манастиру Крки и његовој
имовини нажалост није усамљен, јер и наши вјерници који су власници земље у
Косовској долини имају исти проблем и принуђени су да ту прадједовску земљу
дају у бесцјење.
Овим текстом желимо да изразимо своја неслагања са досадашњом политиком према црквама и манастирима и православним Србима од стране власти која би требала да се према сваком свом грађанину једнако односи. Када је у питању наш случај било на суду или на другим разинама власти ми се осјећамо као грађани другог реда о којима нико не брине. Да је то тако имамо конкретне доказе: као примјер наводимо случај дугогодишње парнице на книнском суду са једним Jањевцем римокатоликом који је узурпирао манастирску имовину и до данас је бесправно користи. Манастирске куће у Кистањама су разрушене, у њима нико не живи, али ни један досадашњи покушај да их добијемо назад није уродио плодом. То све подсјећа на вријеме када је бивша власт (од које се садашња ограђује, а по свему јој је слична) чинила безакоња према православним светињама.
Управа светоархангелског манастира Крке
Извор: Епархија далматинска
