У Краснојарску ће 16. маја бити обележена 110. годишњица рођења Десанке Максимовић

Десанка Максимовић Оља Ивањицки У Краснојарску ће 16. маја бити обележена 110. годишњица рођења Десанке Максимовић, најавио је у изјави Тањугу публициста, преводилац српске књижевности и магистар филологије Сергеј Шчеглов, чија је нова књига о српској песникињи у том граду представљена почетком маја.

У књизи "Оставићу вам једино речи" аутор, чија је магистарска дисертација била посвећена Десанки Максимовић (1898-1993), уводи читаоца у свет српске поезије и уметничке културе, нераскидиво повезаних у 20. веку са историјом руске емиграције у Југославији.

Уз друге стихове, у књизи је објављен и превод песме митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) посвећен Десанки Максимовић и сећање на песникињу Миодрага Павловића, Стевана Раичковића, Душке Врховац, Слободана Ракитића и других.

Први пут у књизи су објављени до сада необјављивани стихови "Летопис", „Хор непријатеља", "Зашто ћутите" написани 1948. године у време конфликта Стаљина и Тита и први пут су представљене и фотографије из породичног албума, које је аутор добио од породице српске песникиње.

У предговору књиге шеф катедре за славистику на Белоруском државном универзитету др Иван Чарота истиче да је Шчеглов успео верно да одреди карактеристичне црте личности песникиње и да издвоји "знаке распознавања" њеног стваралаштва.

"Десанка је својим стваралаштвом ујединила представнике разних покољења, различитих професија, који живе у различитим земљама и континентима, ујединила их је у једну неформалну заједницу људи, заљубљених у њену поезију и у српску књижевност", каже Шчеглов.

Књига је издата у оквиру пројекта "Балкански дневник. Сибирски фајлови", Културног центра "Краснојарско Воскресеније", у сарадњи са амбасадом Србије у Русији, Управом за односе са јавношћу администрације Покрајине Краснојарск, краснојарске епархије Руске православне цркве и уз помоћ компаније "Красцветмет".

Шчеглов, који је половином 2006. године изабран за дописног члана Академије наука и уметности, захвалио је на помоћи и Чароти и рођакама Десанке Максимовић - Браниславу Милакара и Радмили Петровић, као и новинару Алексеју Чурилову.

Он је захвалио и уметници Ољи Ивањицки, потомку руских емиграната, која је специјално за књигу направила портрет Десанке који краси омот књиге.

На позив Удружења књижевника Србије, Шчеглов ће на јесен учествовати на 45. Међународном сусрету писаца у Београду, када ће представити своју нову књигу.

Књига ће, како најављује, бити представљена и у амбасади Србије у Москви, у "Руском Дому" у Београду, београдској школи "Десанка Максимовић" и у Десанкиној родној Бранковини.