У Недјељу 35. по Духовима у Саборном храму у Подгорици одслужена Литургија

У недељу, 31. јануара (18. јануара), 35. семице по Духовима, на празник када наша Света Црква прославља великог Божијег угодника и учитеља цркве као и бранитеља вјере православне – Светог Атанасија Великог, у Саборном храму Христовог Васкрсења служена је Света Литургија.

Светом Литургијом је началствовао протојереј, секретар Саборног храма Мирчета Шљиванчанин.

А саслуживали су му : протојереј – ставрофор Драган Митровић као и протојереји : Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић и протођакон Владимир Јарамаз.

На Светој Литургији су овом приликом пјевали и одговарали како црквени хор Саборног храма „Свети Апостол и Јевнђелиста Лука“ тако и мјешовита пјевница при истоименом храму.

Након читања из Светог Јеванђеља, пастирском бесједом многобројно – сабраном вјерном народу се обратио управо началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Отац Мирчета се у првом дијелу своје пастирске бесједе осврнуо на прочитану јеванђелску причу, причу о богаташу који је имао многа блага.

Те је управо протумачио и појаснио саму суштину јеванђелске приче, као и њен значај :

„Ријеч јеванђелска је упућена свим временима и свим људима.

И сваки у њој, може да нађе себе.

Када се овдје помиње богаташ, како ми себе можемо видјети себе у том богаташу, ако нијесмо много богати материјално и ако смо само појединци ?

Зар нам се често не догађа у животу, да се хвалимо и да се поносимо многобројним стварима у нашем животу ?

Хвалимо се и својим животом и својом љепотом, својом породицом и својим послом.

И својим звањем и својим знањем, или својим богатством материјалним ако га неко има.

И зар се онда често не понашамо као богаташи ?

И зар често не мислимо да смо богати ?

И у томе није проблем, него је проблем у нашем односу према томе.

Наш проблем је често у томе што можемо да помислимо да је то наше и да је то од нас. Да смо ми заслужни ако нешто од тога имамо.“

„Само ако смо свјесни да све што чинимо добро, да „сваки добри дар“ – како кажемо у оној молитви када завршавамо Литургију – „и савршени поклон од Господа долази“.

"И ако заиста знамо и ако живимо тако да будемо свјесни да све што имамо : прије свега – живот, па и биће своје и онда све друго што у животу постигнемо или не постигнемо – да то јесте дар Божији.

Да будемо свјесни да то није наше.

Јер долазак у овај свијет и цијели наш живот је дар.

Дар од Господа и дар од других.

И онда једино тако, са таквом свијешћу, можемо угледати Царство Божије и бити у њему.“

У другом дијелу своје пастирске бесједе, отац Мирчета се управо дотакао и лика и дјела Светог Божијег угодника, Атанасија Великог, епископа александријског, којег је управ повезао са прочитаном и увијек актуелном јеванђелском причом.

Наводећи Светог Атанасија Великог као изузетан примјер благодарности и захвалности Богу као и љубави према ближњима.

Баш као и изузетним примјером ревнитељства и љубави према истини и вјери православној, коју је управо чистом и неукаљаном и сачувао у више наврата од Аријеве јереси која се у то вријеме умножила у Цркви.

Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се велики број вјерног народа.

А након одслужене Свете Литургије у крипти Саборног храма, по већ устаљеном добром обичају и доброј пракси, заједничарење и благодарење Господу Богу настављено је за трпезом љубави.

Борис Мусић

Извор: Митрополија црногорско-приморска