У Никољу сахрањена монахиња Ана

Кад нас Христос повезује, не постоје растојања. Када напустимо овaј живот, биће боље него сада. Тада ћу вам бити ближи. (Старац Порфирије Кавсокаливит)

У манастиру Никољу 14. априла 2016. године сахрањена је монахиња Ана (Станковић). Монашко опело је служио Епископ жички г. Јустин. Саслуживали су архимандрит Венијамин (игуман манастира Преображење), архимандрит Тимотеј (игуман манастира Вазнесење), протосинђел Давид (Васиљевић), протојереј-ставрофор Љубинко (Костић) и протођакон Александар Грујовић. Својим присуством и молитвом су допринели и отац Орсисије (настојатељ манастира Свете Тројице) и сестринства манастира Успенија, Благовештења, Сретења, Јовања и Ваведења.

Мати Ана је рођена 1928. године, а у Никоље је дошла пре ,,око“ 35 година. Долазила је она својим сестрама често из далеког Стокхолма, где је радила, али се исто тако и враћала да још заради и донесе, па тако ниједна са сигурношћу и не зна кад је тачно остала, јер већ је била њихова. У чин расе је уведена 1994. године, а у малу схиму замонашена 30. јануар 2016. године. На ове податке је присутне подсетио отац Тимотеј у својој беседи и такође истакао и то да како је скромно и мирно живела не оптерећујући друге, тако је радосна своме Господу и отишла.

У својој беседи, Епископ жички је најпре поздравио све присутне, а онда и објаснио да није случајно то што смо тропар Хрисовог Васкрсења певали пре Васкрса и  Лазареве суботе јер ми и живимо и умиремо са надом на живот вечни. Такође, Владика је истакао да је веома битно то што је монахиња Ана живела и упкојила се у јединој правој апостолској Цркви, у којој ће и добити све потребне молитве. Подсетио је Владика све и на њене вредне руке које су благослов и дар од Бога.  И на крају је истакао да се нада да имамо још једног за нас заступника пред Господом.

Ми се уздамо у њено милостиво срце и просимо молитве.

                                                                                          сестринство манастира Никоља