У Никшићу представљена књига Дијалог у историографији

Књига „Дијалог у историографији" академика проф. др Зорана Лакића представљена је у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу

Академик Зоран Лакић, аутор богатог стваралачког опуса, присутан је више деценија у историографији Црне Горе и Југославије. У његовој радној биографији стоји да је, између осталог, као редовни професор историје Југославије био ангажован на Филозофском факултету у Никшићу, а по позиву и у универзитетским центрима у Торонту, Москви, Берлину, Паризу, Атини, Софији, Букурешту, Јерусалиму, Анкари, Кракову. Добитник је награде „Ослобођења Подгорице" за књигу „Народна власт у Црној Гори 1941. - 1945." и Октоиха - највећег државног признања у области образовања у Црној Гори. На предлог америчког Института 1998. уврштен је у списак најуспјешнијих личности у последњој декади, а слично признање добио је и од Универзитета у Кембриџу. Био је уредник и члан редакција најзначајнијих часописа посвећених историјској науци, који су излазили у Југославији и Црној Гори. Редовни је члан ЦАНУ. Научни допринос др Зорана Лакића високо оцијењују сви наши релевантни историчари, казао је проф. др Томислав Жугић.

- Академик Лакић је писац посебног дигнитета, стваралачке упорности, он је модерни историчар, а то значи - хроничар, мемоарист, есејист, полемичар, аналитичар и синтетичар. Скрећем пажњу на четврти дио књиге „Дијалог у историографији", који је најобимнији, а свакако и најзанимљивији. У њему аутор води дијалог са неистомишљеницима, рекао је Жугић. - Теме у којима води дијалог су „вруће", примјера ради, неке од њих су: Подгоричка скупштина и уједињење 1918., Лијеве грешке у Црној Гори 1941. - 1942., Класно и ослободилачко у рату 1941. - 1945., Однос побједника и побијеђених, Национално питање и међународни односи, Црногорско српство некад и сад, Шта је то великосрпски хегемонизам, Унионизам и патриотизам. Све су то важна питања у нашој историографији која и данас чекају одговор.

У представљању стваралачког опуса проф. др Зорана Лакића учествовао је и књижевник Чедо Баћовић. Он је запазио да је академик Лакић научник и историчар од формата, али и писац са великим литерарним даром и нервом, који пледира за то да „дијалог има предност над критиком и полемиком" и „да су научни дијалог и слобода стваралаштва насушна потреба прогреса".

- Професор Лакић у својим бројним радовима веома успјешно и упечатљиво разобличава неке од митова који успијевају у Црној Гори. Дјело „Дијалог у историографији" је круна и логичан слијед његовог вишедеценијског бављења историографијом. У овој питкој, занимљивој и подстицајној књизи Лакић полази од општејугословенских тема, затим црногорских историјских, па све до завичајних тема, напомиње Баћовић. - Ово остварење може се ишчитавати од почетка, с краја или из средине, у сваком случају читалачки ужитак неће изостати. Дјелује често као узбудљиво романескно штиво. Узмите неке од портрета које је дао у јарким бојама, а опет студиозно, аналитички, као нпр. онај о познатом ствараоцу Кости Радовићу.

О научном раду академика Зорана Лакића говорио је и др Вукић Илинчић, један од рецензената промовисане књиге. По његовим ријечима, научна критика је Лакића апострофирала као прегаоца који је унио доста иновације у историјску науку, а „Дијалог у историографији" у том смислу доноси највише новине.

- Не сјећам се сличног наслова књиге у историографији на јужнословенским просторима. „Дијалог у историографији", насупрот монологу, јесте чињеница да ништа у науци није вјечно дато и достигнуто, а највише, да се дијалогом добија квалитет, чак и у егзактним појавама, развија критичка и самокритичка свијест, нова спознаја старе теме и тезе, истакао је Илинчић. - Различита тематика појединих поглавља књиге (Андрија Јовићевић о положају Црне Горе у Југославији, Истином о фашизму против неофашизма, Додири историје и литературе у дјелима Симе Матавуља, Допринос Ива Андрића у спасавању пољских интелектуалаца у II свјетском рату, Ко је Милован Ђилас, Ријеч о нацрту новог устава Црне Горе, Завичај у историји - историја у завичају ) говори о интересовању и свестраности овог интелектуалца, а Лакићеве расправе о многим табу темама у комунистичком времену, као што су тзв. „лијеве грешке" у Црној Гори и сличне о којима многи историчари нијесу смјели ни мислити, а камоли писати, оправдавају констатацију појединих критичара Лакићевих дјела да је у питању „храбар историчар".

Публици у Црквено-народном дому обратио се и академик Зоран Лакић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка