У Острогу сахрањен историчар Предраг Вукић

На празник Иконе Богородице Тројеручице сахрањени су земни остаци проф. Предрага Вукића (1966-2019), историчара и дугогодишњег сарадника Светигоре, који се упокојио у Господу 24. јула 2019. године у манастиру Острог, где је по сопственој жељи а са благословом Митрополита црногорско-приморског и игумана острошког г. Амфилохија и сахрањен. Заупокојену Литургију и опело новопрестављеном Предрагу Вукићу служио је митрополит Амфилохије - опширније овде и овде.

Предраг Вукић (1966-2019), један од најбољих познавалаца архивске грађе Црне Горе, рођен је на Цетињу 9. јуна 1966. године, где је завршио основну и средњу школу. Филозофски факултет, одсек историја, у Београду уписао је 1985. а завршио у јесен 1989. године. На Цетињу је живео, радио и стварао до свог упокојења. У Државном архиву Црне Горе радио је од априла 1990. године као стално запослен. Предраг је као врсни историчар и архивиста, био активан научни радник, држао је предавања о значају архивистике, али и како би се аргументовано на основу научних метода борио против историјских неистина.

Сарадник је Радија Светигоре од самог оснивања. Аутор је више емисија: „Историја Цркве у Црној Гори“, „Свети Петар Цетињски и његово доба“, „Кроз старе списе“, Успомене Серафима Кашића“, „О Светом Јовану Владимиру“, „Цетињски манастир кроз исторују“.

Стручна јавност ће га памтити по књигама са историјском тематиком: „Српство у Црној Гори“ „Љетописи основних школа у Књажевини Црној Гори”, „Храм Светог апостола Матеја на Вилусима”, „Миграциона струјања из Голије крајем 19. и почетком 20. вијека”, „Отписани“… Приређивач је књиге „Успомене архимандрита острошког Серафима Кашића”. Аутор је и књига „Митрополија црногорско-приморска на распећу историје”, „Политика као врело народног духа“, „Из главе цијела народа”, Библиографија радова Државног архива; приређивач је заборављеног рукописа „Митрополит Митрофан Бан” и „Животопис Светог Петра Цетињског”. Предраг Вукић аутор је књига поезије: „Чекајући Христа” „Глас моје душе”, „Господе, у срцу те носим”, „Пјевајмо Господу”.