У пету суботу Часног поста - Акатист Пресветој Богородици

Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Арсеније, са благословом и у присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, служио је свету Литургију у београдској Саборној цркви Светог архангела Михаила уз саслуживање свештенства овога храма.

Током пете недеље Часног поста, ради духовног укрепљења верних који већ пету недељу држе пост, служе се два посебна богослужења: Прво и Друго бденије. Прво бденије се служи у среду увече (уочи четвртка) и у склопу њега се чита Велики и Покајни канон Светог Андреја Критског (Епископа критског), који је још познат и као Свети Андреј Јерусалимски, с обзиром на то да се још од ране младости, из роднога града Дамаска, упутио у Јерусалим где је усавршавао своје образовање и посебним подвигом духовно узрастао. Управо у таквом окружењу, Св. Андреј саставља овај Велики и покајни канон – велики јер је неупоредиво већи од свих осталих канона, а покајни јер је сав прожет покајним мислима и молитвама имајући као извор надахнућа Свето Писмо Старога и Новога завета.

Друго бденије се служи у петак увече (уочи суботе), када се чита и Акатист Пресветој Богородици. Сам назив Акатист је грчка реч која значи не седење, што указује на то да, коме је то могуће, не би требало да седи током овога богослужења. За сам Акатист Пресветој Богородици везује се неколико имена, од којих два посебно: Романа Мелода и Сергија Патријарха цариградског. За нас данас није од пресудне важности да са сигурношћу кажемо ко је састављач ових похвалних химни, али оно са чим се сви слажу јесте да је писању овако надахнутих химни зацело претходило чудесно посредништво и заступништво Пресвете Богородице над верним народом.

Сама чињеница да ово величанствено богослужење није само обичај једне помесне Цркве, већ се служи у свим православним Црквама, указује на величину и важност чудесног заступништва Пресвете Богородице. С друге стране, ово дивно богослужење Црква чува не само као успомену на догађај из прошлости, већ управо као сведочанство да Пресвета Богородица помаже свима који јој се усрдно молитвено обраћају, искрено и чиста срца.

Свако време носи одређени крст за сваког понаособ и за све заједно. Ни данашње време није изузетак. То је разлог што Црква чува и преноси с колена на колено, из нараштаја у нараштај,  управо оне молитве којима су вековима прибегавали и крепили се њима велики људи и велике личности рода хришћанскога, и увек налазили укрепљење и избављење чак и из највећих искушења.

Молимо се Пресветој Богородици да буде заштитница свих православних, па и нашег народа, и свих људи добре воље, кличући јој: Пресвета Мајко Божја, заштити и спаси нас! Амин.

јереј Владимир Вранић