У Подгорици прослављен празник Мученика момишићких

Светом Литургијом и благосиљањем славског колача у подгоричком насељу Момишићи прослављен је празник Светих мученика севастисјких и Светих мученика момишићких чије мошти почивају у цркви Светог великомученика Георгија и њима посвећеној после њиховог јављања.

У литургијској проповиједи ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј-ставрофор Гојко Перовић је рекао: -Господ на окупља на сваки дан и на сваки празник, а посебно у ове дане када чекамо Христово Васкрсење. Господ нас позива својим позивом јеванђелским кад каже: Остави све и хајде за мном. Велике су то и тешке ријечи, истините ријечи које свакога човјека преображавају и одвајају од овога живота и његов поглед упућују ка нечему већем од овога живота. Тај позив Господњи најбоље показује који је начин људскога спасења.

-Тешко је оставити све. Може човјек оставити нека материјална добра, може човјек да промијени посао, мјесто гдје станује, може да промијени људе око себе, друштво у коме пребива, да се пресели у други град, другу државу и оде на други континент. Али не може се одвојитио сам од себе и од своје нарави… И на крају нам увијек остаје да се рвемо сами са собом и са чињеницом да поред свега највише волимо сами себе, да себи угодимо, па је бивало људи у прелести који су били сами на врху планине, ништа нису јели и пили, рекао би човјек ‘ух, види како се мучи и подвизава’, а он уствари храни сам себе, своју сујету тако што је поставио себе у центар неке своје замисли, рекао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

-Оставити све – то значи: остави самога себе ради другога. Зато славимо овај дан, јер су ови Мученици севастијски, а угледајући се на њих и Мученици момишићки – оставили себе ради другога. Оставити овај живот могуће је само ако нам је јасно да постоји јој неки живот осим овога земаљскога. То је права вјера. И хвала Богу да то није остало тамо негдје давно, у вријеме Мученика севастијских, па ни давно, у вријеме Мученика момишићких. Сваки од нас данас живимо у овом дану, у часном Васкршњем постру, разапети пред тим Господњим позивом. За хришћанина то увијек значи послушати онога другога, акроз њега послушати ријечи Божје. Данас имамо севастијске и момишићке мученике, али и примјер Дарка Вујошевића, подсетио је беседник и настваио:

-То је онај момак који се придружио мученицима севастијским и момишићким испунивши призвање Господње: Остави све, има нешто што је важније од онога што си ти и твоје потребе: Хвала Богу да живимо у народу, граду и у вријеме таквога човјека. Ово није моменат да уздижемо људе, па ни тог момека, него да кроз његов примјер опипамо да је хришћанство и вјера у Христа још увијек жива на овоме мјесту. То није било случајно. И свима нам се дух надахнуо, и душа и срце, тим његовим поступком и нико није рекао: А што лудо учини. Него су сви рекли: Е, хвала Богу да се нашао неко такав, закључио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Старешина цркве протојереј Никола Пејовић је честитао празник и сабрање, као и славу Удружењу добровољних давалаца крви које носи име Мученика момишићких: -Ово мјесто нас призива на ријеч Христову да љубимо једни друге да био нас Отац наш небески познао по томе. Ово мјесто је мјесто те истинске жртвене љубави која се остварила кроз подвиг Момишићких мученика око којих се ми овдје сабирамо.

Старешина храма је захвалио браћи свештеницима, монахињама из манастира Ћелија Пиперска и домаћину славе г. Балши Поповићу, као и свим учесницима светковине у Момишићима и уручио захвалнице најзаслужнијима за успешну организацију прошлогодишње јубиларне прославе 330 година од страдања Момишићких мученика.

Домаћин славе г. Балша Поповић поздравио је све присутне и предао домаћинство за наредну годину свом рођаку г. Обраду Поповићу.

Уз трпезу љубави приређен је и богат духовни и културно-уметнички програм.

Извор: Митрополија црногорско-приморска