У посети изложби "Хиландарске ризнице"

Са благословом Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла, делегација СПЦ, на челу са Његовим Преосвештенством Епископом хвостанским Г. Атанасијем (Ракитом) дана 23/10. децембра 2008. лета Господњег посетила је Музеј примењене уметности где су их дочекали директор Музеја госпођа Иванка Зорић и аутор репрезентативне изложбе г. Душан Миловановић, музејски саветник. Кроз изложбу која је постављена на три спрата водио је сам аутор објашњавајући концепцију, поједине сегменте поставке и изложене експонате. У дужем и срдачном разговору током самог разгледања на посетиоце су снажан утисак оставиле инсталације које се тичу катастрофалног пожара 3/4. марта 2004. године као и прострија која треба да асоцира на актуелну обнову и потребу Српства да се активно у њу укључи.

Предмети из хиландарских ризница приказани су фото путем, односно појединачно су приказане странице из репрезентативног каталога. Треба напоменути да је изложба плод тродеценијског рада Екипе Музеја примењене уметности на истраживању ризница манастира Хиландара, коју је све време предводио г. Душан Миловановић. Сам повод за изложбу управо и јесте почетак публиковања те изванредне грађе, а ових дана се очекује да из штампе изађе каталог са прве 302 јединице, а биће уприличена и промоција, о чему ће јавност благовремено бити обавештена. Очекује се такође да у следећих петнаестак година излази по један сличан том грађе. Такође, велики утисак је оставила и сама модерна поставка која на најбољи начин одсликава технолошке могућности нашег времена али и могућност домаћих стручњака да с њима баратају на изванредан начин. Дизајнер ове веома успеле поставке јесте млади архитекта ентеријера и први српски музеиграф г. Иван Мангов.

Велики број изванредних фотографија, најеминентнијих српских фотографа прњсазан у различитим техникама такође је оставио изванредан утисак, па су уз похвале и веома позитивне коментаре посетиоци прешли на следећи спрат, где су приказани експонати пореклом са Свете Горе и из Хиландара а који су се, стицајем различитих историјских околности, кроз векове, обрели у Србији и данас се чувају у најреферентнијим институцијама културе. Аутор је успео да сакупи готово све од тих експоната, а оно што није стигло на изложбу приказано је у изванредном каталогу. Снажан утисак оставила су на посетиоце дела рукодеља безимених монаха светогораца, који су у читавој православној васељени били чувени по дрворезбраству, као и рукописане књиге из хиландарске библиотеке које се данас чувају у српским институцијама културе. Неколико изванредних икона такође потиче из Хиландара, а овде је донесена и комплетна колекција икона из Задужбине краља Петра I са Опленца која представља дар хиландараца и других православних манастира и келија са Свете Горе. На трећем нивоу ове изложбе, у галерији Жад приказани су радови дванаесторице еминентних српских фотографа под насловом Запис који, према мишљењу аутора одабира, на најбољи начин одсликавају однос Срба према Хиландару. Пре ове поставке месец дана у овоме простору боравила су дела двојице српских уметника, зидни панои са призорима из Хиландара г. Зорана Туркана под насловом Исијаеање и колекција уникатног накита г. Славољуба Галића Ђанија под називом Снови Хиландара. Идеја аутора изложбе да овде уврсти и савремене ствараоце почива у чињеници да Хиландар и даље јесте генератор стваралачких енергија и да са тог извора и данас могу да пију они који му с љубављу приступају и који умеју да се погрузе.

Уз срдачни растанак и обећање да ће ову вредну кућу посећивати и даље кад год буду имали врема посетиоци су се уз комплименте растали од Музеја примењене уметности и аутора г. Душана Миловановића.