У сећању на гест измирења

  Цариградски Патријарх Вартоломеј I и папа Фрања молили су се 25.маја 2014. г. заједно у Храму Гроба Господњег у Јерусалиму. Они су тиме подсетили на историјски сусрет својих претходника на трону Цариградског Патријарха Атинагоре и на катедри Св. Петра Папе Павла VI.  

Обојица црквених поглавара су се сусрела у ротунди храма Гроба Господњег на кратку заједничку молитву. Потом су обојица поглавара изишавши из храма и благословили сабрани народ изменивши братске целиве. Овим дирљивим гестом су двојица предстојатеља и у својству primus inter pares двеју Цркава подсетили на историјски сусрет двојице поглавара Цркве Истока и Цркве Запада пре равно 50 година. Иницијатива за овај сусрет у Јерусалиму потекла је од стране патријарха Вартоломеја I, који је овај позив упутио још за време понтификата папе Бенедикта XVI.

Након молитве у храму Гроба Господњег двојица поглавара Цркава са својим делегацијама су водили једночасовни разговор на Маслинској гори у истој просторији у којој су пре 50 година, 5. јануара 1964, њихови претходници општили један с другим, након 900 стотина прохујалих година ћутања, обостраног отуђења и узајамних оптужби. Овом приликом је формулисано Заједничко саопштење у 10 тачака, једнако као реминисценција на „Заједничко саопштење“ Папа Павле Vi и Патријарха Атинагоре после њиховог сусрета 6. јануара 1964. г.

У њему је истакнута жеља да се настави са  дијалогом све док разједињени хришћани не постигну евхаристијско јединство. Притом су узајамно обећали заједничке напоре на поштовању људских права, за заштиту живота и породица, поштовање религиозних слобода, као и борбу за мир, правду и очување природе, односно творевине Божје. Уједно је истакнута обострана спремност да помогне се хришћанима Блиског истока.

Одвојеним путевима су се поглавари упутили ка храму Гроба Господњег, праћени ритмичким ударима звона са цркве која потиче из времена цара Константина. Они су се накнадно сусрели пред храмом да би заједнички крочили у нартекс храма. Ту су били поздрављени од стране високих представника Цркава. У храму су Патријарх Вартоломеј I и Папа Фрања клечали пред каменом на коме је тело Спаситељево било уљем помазано пред полагање у гроб, да би заједнички приступили Светом Гробу Господњем.

Уз молитве, црквене песме на грчком и латинском, Папа Фрања је произнео своју беседу на италијанском, а Цариградски Патријарх на енглеском. Потом је уследила заједничка Молитва Господња на италијанском – први пут јавно. Њихови претходници пре 50 година то још нису били у стању, бар не у јавности.

Сусрет је био „неопходан“ да би екумена добила нови импулс и замах, истакли су и Патријарх Вартоломеј I и Папа Фрања. У основи су ентузијазам и суперлативи сусрета из 1964. одавно утихнули и уступили место дијалозима богословских стручњака.

Овај сусрет би требало да буде нови енергични импулс у екумени. Папа Фрања је поновио предлог Папе Јована Павла II (1978-2005) да се папски примат стави на дискусију. Он је позвао да се „посебној служби епископа Рима дâ форма која би могла остварити службу љубави и узајамног признавања“. То понуда, и мимо све канонске комплексности питања папског примата, може се сматрати  и символичким покушајем да се у питањима екумене убудуће корача раме уз раме.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен