У сиднејској Лазарици раде на архиви о досељавању

Корак по корак, у сиднејској "Лазарици" остварују замисао да се земљи Аустралији и граду Сиднеју оставе архивски трагови о животу Срба на овоме тлу. С тим у вези било је и суботње вече под називом "Од реке Мораве до Сиднејске луке" посвећено животу овдашњег српског досељеника омеђеног овим двема воденим одредницама: отаџбинском реком из детињства и океаном његове нове домовине.

За ову прилику, представљен је документарни филм о Морави, затим, колекција фотографија породица Гавриловић, Вулетић и Кљајић и монографија "Морава". У програму су учествовали и Хор "Лазарице" под вођством Драгане Милановић и најмлађа фолклорна група са кореографом Весном Панџа. Цео догађај је део Недеље историје у Сиднеју која траје од 6. до 14. септембра, а "Лазарица" је добила и новчана средства од Градског већа за његову организацију. Ово није први пут да црквено-школска општина из Александрије излаже документа и фотографије овдашњих досељеника. -Имамо намеру да сакупимо што је могуће више овакве документације, - каже председник Петар Козлина.-Све нам је добродошло, фотоси, карте за превоз, различита уверења, визе за досељавање. Што старијег датума, то вредније. Молимо, стога, наше људе да прегледају своје можда затурене архиве и донесу нам да ископирамо оно што имају. Једног дана, то ће бити вредна збирка која ће сведочити о нашем постојању овде. О самој вечери, једна од организатора Мирјана Ђукић каже: -Повод за ово окупљање је Недеља историје и тема "На обали воде". Хтели смо да дамо приказ живота наших људи овде и како су се навикли на нову околину. С друге стране, увек упоређујемо оно што смо нашли на овом континенту са оним што смо раније доживели - то је у природи људског сећања. На идеју о Морави дошли смо и јер се пре две године појавила изузетно богата књига о њој, али пре свега због чињенице да она, са својим сливом, захвата скоро 50 одсто територије Србије. То је баш наша река. А фотографије које смо добили показују нам људе из тих крајева, из Шумадије, неке баш са Мораве, како долазе у Аустралију, са децом, у дружењу са пријатељима. Тако да видимо нови живот у новој земљи, али и враћање тамо одакле су корени.

Сећање на своје родитеље, пропраћено породичним фотосима из Ћуприје, "поред гвозденог моста на Морави", читао је Војкан Гавриловић, један од оних којима је река била и остала симбол детињства и завичаја. "Мораве нема у Сиднеју", казао је уз остало Гавриловић.

- Наши људи остављали су тамо, на Морави, своје домове, своје корене, и стизали до Луке Сиднеја, али не заборављајући оно одакле долазе, подсетио је епископ аустралијско-новозеландски Иринеј. -Оно што фасцинира у вези са водом, јесте шта вода представља за нас. Она је обоје - и живот и смрт. Стари Римљани називали су воду "прима субстантиа", прва твар, да нема воде, не би било живота. Такође, она представља и умирање, за нас хришћане, кроз крштење умиремо старом ја и израњамо у новом животу,- казао је господин Иринеј. Кад се говори о води, епископ је, као занимљивост, навео и чињенице у вези са још две реке - Дунавом и Савом. - Београд је једини главни град у Европи у коме реке не теку кроз средиште, већ су му, у ствари, границе. За нас, вода увек представља ограду, јер је са друге стране ограде - непријатељ. Нама, дакле, вода служи за властиту заштиту, казао је епископ, подсечајучи да је и сам живот у Сиднеју необичан у односу на убочајено уређење градова, јер је "срце" овог града смештено уз саму обалу.

Током вечери прочитано је поздравно писмо градоначелнице Сиднеја Кловер Мор која напомиње да је ово град у коме живи две стотине различитих националности. - Изузев наше домородачке заједнице, ми, или наши преци, сви смо у одређеном смислу досељеници у ову земљу и досељеничка историја је посебно значајан део аустралијске историје-, поручила је госпођа Мор која је такође саопштила да Библиотека града Сиднеја сада очекује да се у њеној архиви нађу и документа која сакупљају овдашњи Срби.

С. Принцип

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска