У славу и част Светих Ермила и Стратоника
После 1700. година од мученичког страдања првих београдских мученика Ермила и Стратоника, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у понедељак 26/13. јануара 2015. године свету Литургију на њиховом Мартиријуму у Брестовику служио је протојереј-ставрофор Ратко Аксентић, уз саслужење више свештеника.
Пригодну беседу верном народу изговорио је прота Ратко Аксентић, који је, између осталог, истакао значај светитељства и мучеништва које је красило Цркву Христову, а краси је и у данашње време. Отац Ратко је поучио верни народ о посебности Мартиријума светих Ермила и Стратоника, истакавши да близини Београда, а и шире, не постоје слична места. На крају Литургије приступило се ломљењу славског колача, прекађено је славско жито у славу и част Светих Ермила и Стратоника. Посебну радост присутнима причинили су студенти Православног богословског факултета, који су са својим професором дошли и појањем увеличали празновање.
Са молитвама упућеним Господу и Светим мученицима Ермилу и Стратонику, верни народ је осато у нади да ће се на овом светом месту молитвено сакупљати и наредних година.
Житије Светих Ермила и Стратоника
За време своје владавине безбожни Ликиније је предузео гоњење побожних следбеника Христових. У свом безбожном делу претраживао је поља и хватао хришћане. Једнога дана приступи неко царском суду тиранина и обавести га говорећи овако: „Постоји неки од оних, који се хришћанима називају, по имену Ермил, који је у чину ђакона”. Чувши пак тиранин за Ермила разгневи се и заповеди брзо да Ермила затворе и доведу на суд. Одмах потом приступише цареве слуге тражећи да испуне и спроведу у дело цареву заповест. Отишавши да га траже, нађоше Ермила на молитви, како се моли, и приближивши му се
рекоше: „Хајде, Ермиле, сам цар Ликиније треба те”. Ермил, ништа не марећи, чак шта више, начинивши знак Христов рече: „Нека буде воља Божија”, и радујући се пође за царским војницима. Ермила су довели Ликинију, како је и наредио. Заповеди да га изведу пред суд. Сам Ликиније је председавао суду и рече да му приведу Ермила. Гласник повика гласно: „Нека уђе Ермил!” А када Ермил изађе пред суд рече му Ликиније: „Чујем, Ермиле да си ти хришћанин? ”Одговоривши му Ермил рече: „Не само да сам хришћанин, него сам, шта више, служитељ (ђакон) Бога невидљивога”. Ликиније одговори: „Прислужи, дакле, боговима!” Ермил је на то одговорио и рекао: „Безумно је служити немим и глувим боговима који не чују и не виде. Већ сам ти рекао да сам служитељ Бога невидљивог у кога верујем, и који је Творац свега што постоји. Рекох ли ти да нисам служитељ ових богова који су направљенни од дрвета и камена, и које су људи створили и којима се опет покоравају”.
Ликиније се разгневи на ове хуле и нареди да га ударају бакарним прутевима по образима док гласник не повика: „Ермиле, не хули на цара, већ жртвуј боговима, и тако ћеш самог себе спасити”. Ермил ударен, повика повишеним гласом: „Сам Бог, о тиранине Ликиније, удариће те зато што се клањаш идолима слепим и беживотним, и још друге у такву безбожност уводиш. Ја дакле, ако хоћу да спасем своју душу, нећу да жртвујем боговима”. Ликиније пак промени лице и рече: „Заповеди да га сместе у затвор на три дана, и даје ти се прилика да промениш мишљење, и да постанеш следбеник свих божанстава”. Ермил на то рече: „Чини што желиш. Ја сам сада као и после три дана спреман да поднесем сва мучења која си ми припремио са оцем твојим Сатаном”. Одлазећи у затвор Свети Ермил је идући певао Псалам говорећи: Господ је мој помоћник, и нећу се уплашити онога шта ће ми учинити човек (Пс 117:6–7). Ушавши у затвор молио се говорећи: Пастиру Израиљев, чуј! Ти који предводиш стадо Јосифово, Који седиш на херувимима, јави се! Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом подигни моћ своју, и дођи да нас спасеш (Пс 80:1–2) из руке крволочног Ликинија, и од свих невоља и мука његових.” Одмах се појави Анђео Господњи и рече Ермилу: Буди храбар и не плаши се, него говори и не ућути (Дан 18:9), бори се и не посустани: јер ћеш победити безбожног тиранина и примићеш венац (1 Петр 5:4).
Када је поново Ликиније председавао суду, заповеди да опет доведу Ермила. Ликиније рече Ермилу, када је овај изашао пред суд: „Ермиле, дао сам ти времена, жртвуј сада боговима; спасићеш се од многих мучења, веруј ми, жртвуј боговима”. Ермил рече: „Рекао сам ти већ, и опет ти говорим да не служим боговима, имам Бога на небу коме се клањам и од кога добијам помоћ”. Тиранин Ликиније одговори: „Заповедам да те ударају јавно са шест штапова, да видим да ли он, за кога кажеш да је на небу, има власт да ти помогне”. Ударан веома са шест штапова, Ермил повика гласом: „Господе Боже, који си разапет у време Понтија Пилата, сети ме се у царству Твоме” (Лк 23:42). Зачу се глас са неба који говори: „Ермиле, заиста, заиста (амин, амин) ти кажем да ћеш кроз три дана победити безбожног тиранина и примићеш венац”. Од овог, пак, гласа уплашише се они који га удараху и попадаше и постадоше неми. Све пак присутне обузе страх, а сам Ликиније уплаши се веома и поново опседнут од Сатане заповеди да Светога баце у мрачни затвор, и да га предају војнику по имену Стратоник, који је био Ермилов пријатељ. Ермил рече Ликинију: Ја ходаим у светлости, а ти ходиш у крајњој тами (Мт 22:13). Када је ушао у затвор са Стратоником, певао је Псалам говорећи: Господ је моје просветљење, и Спаситељ мој кога ћу се бојати: Господ је заштитник мог живота, од кога ћу имати страх? Приближише ми се они који ми чине зло, да поједу моје тело, стегнуше ме непријатељи моји, и трпим и изнемогох. И ако ме ставите на муке, нећете уплашити моје српе, и ако подигнете рат против мене, ја се у Њега уздам. Господу јединоме молим се и Њиме живим (Пс 26 (27) 1-4), шта ће ми учинити Сатана, и рука сина његовог Ликинија?” Када је завршио Псалам, светлост обасја тамницу и зачу се глас са небеса који му рече: „Рекох ти и опет ти говорим, да претрпиш, и после три дана и три ноћи сатрћеш тиранску силу”.
Сутрадан је Ликиније поново председавао и са високог места, преко гласника је позвао Ермила, а гласник повишеним гласом позва Ермила, чије лице и душа беху просветљени и испуњени разумом. Ликиније се благо насмеши и завртевши главом рече: „Предао сам те у мрачну тамницу, да ли си се променио? Жртвуј боговима или ћу поново наредити да те ставе на опасне муке”. Ермил одговарајући рече: „Човекољубиви Бог преобрати тамничку таму у светлост. Дивим се како чувар мрака није се обратио овој истинитој светлости која обасјава сваког човека који долази на свет” (Јн 1:9). Много разгневљен, Ликиније му одговори: „Ермиле, принеси жртве, или, шта то говориш; морамо те још ставити на муке”. Ермил на то одговори: „Нема потребе да ти одговарам, чини што хоћеш!” Тада Ликиније заповеди да га ударају гвозденим штаповима, док Ермил повика: Господе, помогни ми, у Тебе се уздам (Пс 69/70, 2). Одмах се зачу глас са небеса који говори: Господ чује глас оних који му се моле (Пс 5:2). Опет га много удараху, а тиранин поново рече: „Веруј ми, Ермиле!” А Ермил рече: „Нећу жртвовати. Чини шта хоћеш!’ Ликиније поново заповеди да донесу справу за мучење, и удараху га по стомаку тако да се утроба видела. Све су то чинили веома нечовечно, док Ермил завапи: Срце моје и тело моје радују се Богу живоме (Пс 84:2).
Иако му се просула утроба, овај није клонуо, већ горе подиже душу своју и дух свој. Ликиније видећи ову радост, и да све муке не наудише Светом Ермилу, већ стигоше оне који су га мучили. Зато Ликиније заповеди да још сутрадан доведу Ермила и подвргоше га још страшнијим мукама. Ермилов пријатељ Стратоник састрадавао је сва мучења која су снашла Ермила. Остали војници видећи то, доћоше Ликинију и рекоше: „Стратоник, који јс под влашћу и законом твога царства, пријатељ је Ермилу, и састрадава са њим”. Ликиније упита Стратоника говорећи му: „Јеси ли Ермилов пријатељ, и не желиш да извршаваш моје наредбе, нити да принесеш жртве боговима?” Стратоник одговори: „Пријатељ његов јесам и, ја сам хришћанин”. Ликиније је био разјарен овим речима, па одговори: „Шта, дакле! упркос свега, делиш његово мишљење, и нећеш да принесеш жртве боговима?” Стратоник рече: „Нећу да жртвујем твојим боговима, јер се бојим Бога који је створио небо и земљу и цео свет”. Пун гнева Ликиније заповеди да га предају да се удара штаповима. Када су га ударали, повика јаким гласом: „Моли се, пресвети Ермиле за мене, и да срце моје не подлегне тиранину!” Још изговори и ове речи: „Нећу извршити твоју заповест, о тиранине! Нећу жртвовати твојим боговима, о Ликиније. Имам Христа у замену за сва зла која си ми нанео” (Пс 7:5). А када су Стратоника избили штаповима, рече Ликиније да их обојицу, и Ермила и Стратоника, чувају под стражом и даље испитују. Када су обојица били у затвору, Ермил је ноћу наставио да се моли говорећи: Господе, не опомињи се мојих ранијих безакоња, да не останем не услишен. Помогни нам, о Боже, Спаситељу наш! (Пс 78/79, 8-9). Дође глас са небеса који говори: Трку свршисте, веру сачувасте, дакле, припашће вам венац части (2 Тим 4:7-8), који ћете примити сутра када будете победили тиранина”.
А када је свануо дан, седећи на високој судијској столици, Ликиније заповеди да доведу Ермила. Када овај дође, Ликиније му рече: „Шта чекате Ермиле? Сада, ако желиш жртвуј боговима”. Ермил рече: „Нећу да жртвујем боговима, јер су демони. Нећу да се клањам твојим идолима, јер су сатанско дело. Одбијам, тиранине! Ако пак желиш да нашем телу приредиш веће муке, учини то. Вера у Христа јесте на првом месту, па онда тело. Ти, који си прах, а ја сам земља. Не плашимо се ако убијеш тело, јер немаш власт над душом. Плашимо се Бога невидљивог и силног, Који може и душу и тело да спасе” (Мт 10:28). После неког времена тиранин, узбуђен, заповеди да Ермила окрену на леђа. Када су га окренули, он завапи: Господ је мој помоћник, и моја светлост (Пс 18:14). Јави се глас са небеса говорећи: Не плаши се, ја сам с тобом, не очајавај, јер сам ја Господ и Бог твој (Иса 41:10). Од овога гласа обузе страх Ликинија, и одреши Ермила, и ослободи га веза, а потом Ликиније заповеди да га баце у реку Дунав.
Заповеди да одмах доведу и Стратоника, а када овај дође рече му Ликиније: „Стратониче и бедниче, учини по мојој вољи и жртвуј боговима, да и тебе не подвргнем осуди као твог пријатеља Ермила”. Стратоник одговори: „Био бих бедник ако не бих следовао пријатеља Ермила, и ако бих пристао на безбожне и бедне твоје заповести. Одбијам да принесем жртву, Ликиније!” Ликиније одговори: „Желиш, дакле, да са овим твојим пријатељем умреш?” Свети Стратоник рече: „Са задовољством ћу заједно с њим умрети за Христа. Јер садашња страдања за људе су ништа, јер ће на крају доћи време да сваки човек да Богу одговор за своја дела” (Рим 2:6). Ликиније се разгневи и заповеди да баце Стратоника са Ермилом у реку. Ова двојица завршише свој животни пут са песмом Богу говорећи: Слава на висини Богу, и на земљи мир (Лк 2:14). Обадвојица су јавно, Свети Ермил и Стратоник, у ковчегу бачени у реку која се зове Дунав, и говорили су једногласно: Благословен си Боже, Оче неба и земље, Који ниси помогао неваљалом Ликинију и слугама његовим. После три дана рeка је избацила тела Светих страдалника Ермила и Стратоника. Њихова тела су узели побожни људи и положили на место направљено од камена, осамнаест миља од Сингидунума, у данашњем селу Брестовик, хвалећи Бога, коме нека је слава и власт, у векове векова. Амин.
свештеник Александар Митровић
