У спомен Новомученика Дракулићких

Под сводовима спомен храма Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић наћи ће покој земни остатци- мошти 2315 пострадалих мјештана Дракулића, Шарговца, Мотика и Рудника Раковац.

Од хрвато-усташког ножа 7. фебруара 1942. године само за један дан побијени су сви Срби ових бањалучких (тада) села. Данас они као одред свијетлих војника Христових стоје и свијетле пред нама и дају нам путоказ ка Царству Небеском.

На празник Свете великомученице Марине (29.јула ове године) Његово Преосвештенство Eпископ бањалучки Господин Јефрем уз саслужење Епископа осечкопољског и барањског Г. Лукијана и хвостанског Г. Атанасија осморице свештеника и три ђакона освештао је новоизграђени Спомен храм Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић

Кумови новоизграђеног храма били су господа: Стеван Гламочанин, Драгољуб Давидовић (градоначелник Бањалуке) и Јово Турањанин (директор секретаријата за вјере у влади РС).

Након троносања храма и великог освећења служена је Света архијерејска литургија на којој је одговарао хор СПД „Јединство" из Бањалуке. На Литургији су били присутни премијер у влади РС господин Милорад Додик, представници државне и градске власти, културни радници и представници јавног живота РС као и неколико људи који су само Промислом Божијим преживјелих страшно вријеме гоњења хришћанства у Крајини и Дракулићу.

Послије отпуста Преосвештени владика Јефрем обратио се вијерницима архипастирским словом у којем је између осталога рекао

„Драга браћо и сестре, драги уважени кумови данашњег освећеног храма, Ваша Преосвештенства, браћо свештеници, драга браћо и сестре из других мјеста и других парохија. Нека нам је срећан и од Бога благословен овај дан када смо осветили овај парохијски храм Светог великомученика Георгија овдје у Дракулићу, који је подигнут у славу Божију у част Светог великомученика Георгија, а у спомен Дракулићких жртава, тачније жртава пострадалих у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковцу 07. фебруара 1942. године.

Драга браћо и сестре, једном речена истина да је крв мученика сјеме за нове хришћане остаје стално истина, и понавља се кроз цијелу историју цркве Христове. То се догодило и овдје, као што сам већ рекао, наведеног дана '42 године. Сви становници тачније 2.315 досад идентификованих били су мученички и звјерски побијени само зато што су били вјере православне и припадали народу Српском. Гледано из те перспективе, перспективе свјетских моћника и тадашњих властодржаца рекло би се да за овај простор више нема наде, да је овдје једном за свагда поништено све оно што је Српско и што је православно. А онда Бог чини чудо и из крви мученика Дракулића и поменутих насеља изниче ново сјеме, које ево доноси богате плодове и данас су то од тадашњих села постала велика приградска насеља, која имају своју парохију, ево овдје и овај освећени храм. У исто вријеме у Мотикама је већ храм у изградњи и стављен под кров, у Шарговцу постоји плац за градњу нове цркве, као и на Раковачким барама. Дакле, не бива све онако како људи са позиција своје моменталне силе размишљају, већ бива оно што је правда Божија, а оно што је правда, оно има и дуговјекост, оно има и чудотворну моћ да васкрсава, оно има чудотворну моћ да доноси стоструке плодове и ево ти плодови су данас пред нама".

За заслуге пред СПЦ, свети архијерејски синод, на предлог владике Јефрема, одликовао је орденом Светог Саве господина Стевана Гламочанина који је поклонио земљиште на којем је изграђен храм , материјално подржавао грађевинске послове, а удостојио се и части да буде кум новог храма. Архијерејске грамате уручене су нај заслужнијима, а надлежни свештеници су примили црквене награде: старјешина храма протојереј Остоја Вуковић одликован је највишим одликовањем наше Цркве-напрсним крстом, а јереј Срђан Рољић свештеничким црвеним појасом.

Након Свете литургије народу је раздијељен антидор и иконице светих новомученика дракулићких. У дворишту храма приређена је трпеза љубави гдје су Господа Архијереји, премијер, остали представници власти и сви присутни вијерници наставили празновање освећења храма. За трпезом су кумови даривали владикама панагије и бројанице (рад руских мајстора) а Црквена општина Дракулић је кумовима, за спомен на овај догађај, подарила велике славске (сликане) иконе као и грб наше Патријаршије.

Извор: Епархија бањалучка