У Србији обележено 500 година Реформације

У Падини, у Банату, одржана централна прослава 500-годишњице Реформације у Србији. Српску Православну Цркву представљао протођакон Радомир Ракић, Римокатоличку Цркву заступали Надбискуп београдски Станислав Хочевар и Бискуп зрењанински Ладислав Немет.

Година 2017. је важна прекретница за Евангеличку Цркву у целом свету. Црквене општине и верници обележавају 500-годишњицу Реформације, која је започела 31. октобра 1517. године у граду Витенбергу, када је августински монах Мартин Лутер представио својих 95 теза против опроштајница. У Падини је 31. октобра 2017. године одржана централна прослава Словачке евангеличке Цркве а.в. (аугзбуршког вероисповедања) у Србији.

У прекрасној цркви овог банатског села богослужењу и свечаностима присуствовали су високе званице из земље и иностранства, представници црквених општина из свих словачких средина у Србији, представници Римокатоличке Цркве, Српске Православне Цркве и Евангеличке Цркве у Немачкој. Управу за сарадњу са Црквама и верским заједницама представљао је г. Гаврило Грбан. Запажени су представници културних и друштвених институција Словака у Србији, као и други знаменити гости.

На богослужењу је проповедао Самуел Врбовски, бискуп Словачке евангеличке а.в. Цркве у Србији, док је Павел Скленар, сениор банатски, говорио о значају Реформације у црквеном, друштвеном и културном погледу. Уследили су поздрави представника Цркава, Надбискупа београдског г. Хочевара, док је протођакон Радомир Ракић опширније казивао о упливу Реформације у друштвеној сфери с нагласком на главне чиниоце Реформације који су се одразили на европску цивилизацију и културу, као и на међуцрквене односе.

Специјални изасланик директора Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама г. Гаврило Грбан у свом поздравном слову истакао је настојања Евангеличке Цркве у Немачкој и других локалних Цркава ове конфесије на успостављању нормалног функционисања новооснованих црквених општина у иностранству, као и на давању стипендија постдипломцима теолошких факултета који су касније делали у својој Цркви као теолози предавачи на богословским школама, као катихете или, пак, у администрацији.

Говорио је и г. Јан Варшо, председник Канцеларије за Словаке који живе у иностранству, који је бискупу Врбовском уручио и спомен-медаљу ове Канцеларије. Након богослужења у црквеној порти је посађено дрво Реформације и откривена биста Мартина Лутера.

Катарина Пуцовски

Из поздравног говора протођакона Радомира Ракића:

„...У Православној цркви све је веће интересовање за Лутерово учење, нарочито за његово схватање слободе, за које учење васељенски Патријарх Вартоломеј вели да је од  "епохалног значаја". Он поздравља овај нови правац истраживања, јер су Лутерове идеје о слободи биле прекретница у историји схватања слободе, и зато су веома важне за хришћанско ангажовање у савременом свету који схвата слободу у смислу да слобода треба да је онаква каква одговора том свету, где је човек центар, што на крају води у самоизолацију, а што је далеко од хришћанског разумевања слободе као Божјег дара.

Лутерово учење је стога веома важно за Православну цркву с обзиром и на то да је њен закаснели дијалог са модерним светом "сада у поном замаху".

Међу плодовима савременог дијалога, евхаристијска еклисиологија је отворила нове начине разматрања еклисиолошких питања, тако да учење о "theosis-у" (дивинизацији, обожењу) човека, о богоуподобљавању,  сада позитивно оцењују многи лутерански теолози.

Међукултурни и међуконфесионални дијалог мора се наставити како на нивоу Свеправославно-лутеранске комисије (основане још 70-их година прошлог века), - која повремено заседа и обрађује најзначајнија питања из еклисиологије и христологије,  - тако и на билатералном плану, какав дијалог воде, рецимо, Евангеличка црква у Немачкој и Московска патријаршија, или, пак, треба водити  дијалог љубави – не само богословски - на терену, какав сви ми овде у земљи и у парохији можемо водити. С многим   позитивним резултатима дијалога оствареним у прошлости морамо сви бити  упознати, а не сматрати их тек теолошким дијалогом који се нас у парохијским заједницама не тиче, као да је то нешто далеко од нас.

Да би се овај дијалог и осећао, неопходно је да теолошки радници постану нови, динамички теолози и да стварају у духу дијалога и са екуменском оријентацијом и визијом – све у циљу да са своје стране учинимо онолико колико до нас стоји: “Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима“ (Римљанима 12,18) и друга заповест апостола незнабожаца: „Носите бремена један другога, и тако испуните Закон Христов“ (Галатима 6,2)…“