У сусрет прослави Светог краља Милутина
И он сам, Свети краљ Милутин ишао је ноћу тајно по народу и невидљиво за друге руком чинио издашну милостињу.
Велика група поклоника из Србије, међу којима су били и поклоници из Републике Српске присуствовала је ове године пресвлачењу моштију Светог краља Милутина које се налазе у цркви Свете Недеље у Софији. Сваке године 28. октобра уочи празника Светог краља Милутина, по Грегоријанском календару, свештенство Бугарске Првославне Цркве са својим архијерејем после свете Литургије врши свети чин пресвлачења моштију Светог Краља пред којима се дешавају исцелења од најтежих болести и који се у Бугарској веома поштује. Приликом отварања кивота поклоници који су се налазили у непосредној близини били су запљуснути миомирисом, мирисом лепшим од најлепшег мириса руже који се у блажој мери могао осетити приликом целивања светих моштију и после затварања кивота.
Свети краљ Милутин је био велики, храбар и мудар владар. Али он је био велики и у ономе што је за човека најважнији, велики у љубави, љубави према Христу и према ближњима. Своју љубав према Христу сведочио је у току целог живота. Борио се да се очува Света православна вера у његовој држави, и очувао је, подигао је више од четрдесет велелепних храмова у славу Божију. Посебно се трудио да испуни Другу Велику заповест о љубави, љубави према ближњима.
О томе у Житју Светог и благочестивог Милутина краља српског,које је саставио Свети Јустин Ћелијски забележено је између осталог следеће:
Уопште рекавши, вели животописац његов Данило, он свагда имаше у уму своме онај страшни час доласка Онога који је Вечан Данима, када ће бити суд без милости онима који нису чинили милост, и зато свагда чињаше милостињу за коју нико и не знађаше. Не само што су се к њему стицали од свију градова, крајева и села, и из околних земаља, безбројни ништи,страни и потребити, хроми, слепи и губави, него је и он сам ишао ноћу тајно по народу и невидљиво за друге руком чинио издашну милостињу. „Када је ноћ долазила, вели биограф Данило, који беше лични сведок свега тога, овај христољубив господин мој чињаше ово дивно и богољубиво дело које нико није знао: свлачио је са себе царске хаљине које је дању носио и облачио се у худу и стару одећу, прикривши притоме и лице своје да га нико не препозна...Јер нелицемерно чињаше милостињу, и истински љубљаше ниште и убоге. Изашавши тако тајно из двора свога, и дошавши неприметно до станова њихових где живљаху, он им раздељиваше злато, храну и одећу, а они не знађаху ко им то чини...
У Сабору српских светитеља Свети краљ Милутин по много чему заузима посебно место. Код његових светих, целебних и миомирсних моштију „ко има уши да чује и очи да види“ може да види и осети да је Господ свог верног слугу прославио. Да би и ми молитвама Светог краља Милутина научили како да Господа својим животом прослављамо, Његове заповести сачувамо и да попут Светог Краља „бгато напојимо сиромашне милосрђем“.
Тропар Светом краљу Милутину
На Земљи си свом душом заволео Христа и Његове си заповести сачувао. Као река си богато напојио сиромашне милосрђем, сачувавши свој народ. И гроб са твојим моштима мирисна исцељења свима подаје: Зато те молимо, Свети Милутине, испроси душама нашим велику милост.
