У сусрет Светом Нектарију
У Камаризи поред приморског града Лавриона надомак Атине у Митрополији Мисогеје и Лавриотике на чијем је трону сада Г. Др Николај, уздиже се прелепи Поклонички храм светог Нектарија.Овај храм је саграђен на личну инцијативу Светог Нектарија, а радовима је руководио ондашњи јеромонах, а сада благословени старац Нектарије Виталис. 1980. године у овом храму десио се догађај који не оставља никог равнодушним, ни верујуће, ни не верујуће. По сведочењу старца Нектарија Виталиса, домарке Софије Бурдос и живописца Елене Китракис, те године Свети Нектарије је исцелио свог монаха Нектарија од рака плућа, појавивши се у самом храму. Старац Нектарије описује овај догађај:
Изиђох из олтара. Приђох му. Хтедох да му целивам руку. Није ми допустио, већ он мени пољуби руку. Упитах га: “Како Вам је име?“ „Анастасије!“ Сав сам се најежио када сам од њега лично чуо крштено име светог Нектарија!... Упитах га :“Где живите старче?“ Показа ми на таваницу, где се тада још градио храм посвећен Св. Нектарију Егинском, па рече: “Кућа ми још није готова, па се бринем. А положај ми не допушта да живим, овде, онде...“ „Старче домарка Вам је рекла да имам грип. Лагала је, имам рак. А хтео бих да оздравим само да бих завршио ово дело. Желео бих да завршим и Часну Трпезу, да одслужим прву Божанствену Литургију, па могу да умрем. Смрт ме не плаши.“ „Ништа не брините. То је искушење.“, рече ми. И поче се спремати да оде. Подигох руке да му помилујем лице и рекох му дубоко дирнут: “Мили мој старче, твоје лице толико личи на лице Светог Нектарија !“ Тада се из његових очију скотрљаше две сузе и он ме осени крстом. Загрли ме око оба рамена и пољуби. А ја осетивши дубоку потресеност и радост у исто време, раширих одмах руке да га стегнем у загрљај. Но чим сам их пружио иако сам га видео пред собом, моје руке загрлише празнину. Задрхтао сам и пошто сам се осенио крстом понову му се обратих: “Мили мој старче, молим те, хтео бих још да поживим, хтео бих да служим прву Литургију горе, у новом храму. Помози ми молим те.“ Окрену се тада од мене, крену и застаде пред својом иконом. А ја се као да ми се тек тада „отворише очи“ (Лк.,24,31) осетих потресен, гледајући час њега, час његову икону! Одмах ми рече: „О чедо моје, Нектарије, не жалости се. То је само искушење. Оздравићеш. Десиће се чудо и чуће се о њему по целом свету!“ И тада нам пред нашим очима нестаде, а вратa су била затворена и ни за трен се нису отворила. Жене потрчаше да га сустигну. Видеше га на аутобуској станици. Уђе у аутобус за Лаврион. Многи га видеше да је ушао. Али да је изашао, нико! Нестао је у аутобусу!“
Прошла су два и по месеца. Дана 2/15. јуна 1980. године са Митрополитом Агатоником отишао сам у болницу „Агиос Савас“. Професор после прегледа рече Митрополиту и окупљенима: „Можете бити спокојни. Водите оца Нектарија одавде и одведите га у његову Цркву да настави тамо где је стао, јер овде се десило велико чудо. Оче Нектарије ти си победио смрт. Узми овај коверат и однеси га Светом Нектарију, свом заштитнику који је твој лекар и који те је исцелио! Овај коверат припада њему. Ти више немаш рак! Шта се догодило не знамо. Иди и желим ти свако добро...“
Тај дан Камариза радосно прославља и узноси молитве Господу и Светом Нектарију и старац Нектарије који је још жив и крепак моли се за здравље и спасење за све а посебно оне који са вером траже помоћ од Бога и Светог Нектарија.
Са благословом Епископа ваљевског Г. Милутина, Црквена општина Ваљево при храму Покрова Пресвете Богородице организује поклоничко путовање Светињама Грчке и 15. јуна, на дан када старац врши благодарење и молебан за све болесне, посетиће Камаризу под духовним вођством на овом светом путовању старешине храма протојереја-ставрофора Драгана Алексића.
У плану путовања је да се посети и Егина, манастир Св.Нектарија, где су његове свете мошти и његов гроб. Игуманија Егинског манастира благословила је да народ тада преноћи у манастиру. Ако Бог да посетили би у току овог петодневног путовања и Солун и Метеоре, а такође манастир у Короп где је сахрањена пре неколико месеци мати Јустина, игуманија ове Светиње СветоТројичке, која је духовно чедо Аве Светог Јустина Поповића. Он ју је лично замонашио. Уколико неко жели да са нама путује може се пријавити и добити више информација на телефон 014-245513 и 066-68887570 - прота Ненад Андрић, као и на мејл: nenadandricc@gmail.com
Иначе, Ваљевска црквена општина обезбедила је свој комби и организује путовања (Троноша, Соко Град, Каона, Овчарско-кабларски манастири,Острог...). Поред овог вида мисионарења при овој Црквеној јединици делује Богомољачко братство „Часног и Животворног Крста“, мешовити хор“ Хаџи Рувим”, као и дечји хор.
