У Ватикану представљен Instrumentum Laboris (радни папир) за предстојећи Бискупски синод
Дана 26. јуна 2014. у Ватикану је представљен радни документ Instrumentum Laboris (генерички појам за званичне документе Римске курије) о „Пастирским изазовима по питањима породице у контексту евангелизације“ .
Папа Фрања је 8. октобра 2013. на III ванредном заседању Бискупског синода, чија је тема била: пастирски изазови по породичним питањима у контексту евангелизације, иницирао идеју да се народ Божји непосредно ослови и упита за мишљење о том виталном питању. Пред предстојећи Бискупски синод Ватикан жели сазнати шта католици у свету мисле о Библији, Цркви, браку, породици, сексуалности. За ту сврху је у новембру 2013. г. разаслан упитник који је, у име папе Фрање, упутио надбискуп Курије Лоренцо Балдисери.
Генерални секретаријат Бискупског синода је сачинио и разаслао припремни документ који је требало да у народу Божјем изазове интересовање. Реаговања су сабрана у документу Instrumentum Laboris. Због ширине и сложености теме папа Фрања је предложио да се поступак структурише у два корака који чине органско јединство. Циљ ове анкете је био да се идентификује раскорак између основа хришћанског морала и животне праксе народа Божјег.
Први корак је требало да чине одговори на питања бискупа, и они би били „радни папир“, односно „status quaestionis“, за предстојећи „ванредни синод свих бискупа“ који је папа Фрања сазвао за октобар 2014. године.
Други корак би се састојао у томе што би одлуке овог ванредног Синода требало да буду званично прихваћене или одбачене у оквиру „редовног Бискупског синода“ 2015. г. То има парадоксалан ефекат будући да су сви, како реформистички, тако и фундаменталистички настројени католици, очекивали ауторитативну одлуку понтифекса максимуса у смислу „quo vadis ecclesia?“ која се односе на питања брака, породице и сексуалног морала. Већ се месецима очекивао изричити став новог верског поглавара о будућности Римокатоличке Цркве који је својом досадашњом реформистичком одважношћу у многим питањима осведочио склоност ка радикалним изменама парадигми.
Како је љубав могућа на католички начин? Да ли је секс пре брака грех? Да ли је контрацептивна пилула забрањена? Да ли је абортус сакрилег (светогрђе)? Шта значи развод брака ако је брак Света Тајна? А о хомосексуалности и да не говоримо - о њој досад званична Црква није нашла ни једну милостиву реч, оставивши ова отворена питања савести и уверењима локалног свештенства, што се, ту и тамо, у пракси косило са моралним начелима вере. И шта на ово све вели папа? Онај ко се чежњиво надао новом „Lex Фрања“ у питањима сексуалног морала, тај је дубоко разочаран. Папа је једноставно та фундаментална питања делегирао народу Божјем по девизи – vox populi, vox Dei.
Упитник који садржи 38 појединачних питања у девет поглавља о браку, породици, хомосексуалности, о љубави (према људима и Богу), послала је бискупска конгрегација у Ватикану римокатоличким бискупијама – око 4.700 на броју у васцелом свету. И док су се многи у недоумици питали да ли је могуће да Ватикан ове упитнике шаље лаицима уместо да их клирици сами испуне, дотле су их бискупи у Великој Британији по кратком поступку објавили online, на интернету. Од краја прошле недеље је на online доступна енглеска верзија овог упитника помесних бискупа са препорукама да се на њих масовно одговори. У једном саопштењу за штампу у Ватикану је прошлог уторка речено да је овај гест британских бискупа саобразан жељи папе Фрање да се непосредно чује глас народа Божјег. Та питања је, вели се у саопштењу, лично и папа Фрања формулисао у заједници са другим бискупима. Битно је, истиче се, не само шта мисле клирици и теолози, већ шта мисле сви. У ову категорију иде и проветравање биготности сексуалног морала, односно очигледног несклада између животне праксе и учења Цркве. Досад је важило, као и столећима пре тога, да између стварности и идеала зјапи дубока провалија и да против паклених мука постоји лек: исповест, покајање и опроштај. Не, вели папа Фрања узимајући идеал озбиљно, и пита да ли је идеал по мери људској, односно да ли се са њим може живети?
Ватикан не претпоставља да сви католици знају шта је „идеалан католик“, већ их овим упитницама подстиче на отвореност и искреност. Прво питање у овом упитнику гласи: „Да ли познајете учење Библије и догмате Цркве“? Другачије формулисано, оно гласи: „Знате ли зацело у шта верујете и шта треба да чините?“ Питања су повремено дипломатски или политбировски формулисана. Али није неопходно бити теолог да би се на њих јасно одговорило: „Колико католика живи у дивљим браковима?“; „На који начин Црква подржава брачне парове у кризи?“; „Шта треба да чини свештеник када неверујући жели да се венча са крштеним?“; „Како се помесна Црква односи према хомосексуалним паровима?“; „Како се односи према државама у којима су ‘хомо-бракови’ признати?“
Ова питања су запањујуће нова, јер показују да Црква не мора бити ауторитативна и да не мора да инсистира само на догматим и монархичким принципима. Црква може да се промени. И када има папу који допушта слободу мишљења и слободу саодлука/партиципације, Црква може сама, унутар себе, да доведе до радикалних промена. Нама се чини да је овде на делу, пре и изнад свега, један демократски гест. Овај папа са ципелама излизаних потпетица и са афинитетом за старомодне аутомобиле није популистички проповедник сиромаштва са ореолом непогрешивости, већ понтифекс реформи који би да заједно са народом Божјим поврати поверење који би он својој Цркви требало да указује. У којој мери је primus inter pares на Петровој катедри ношен Духом Светим, ускоро ће показати плодови његовог реформистичког курса.
Протођакон Зоран Андрић, Минхен
