У Виминацијуму откривен маузолеј!
На археолошком локалитету Виминацијум откривен је маузолеј, за који руководилац пројекта „Виминацијум“ Миомир Кораћ каже да датира из 3. века и да је свакако представљао последње почивалиште особе високог ранга.
Новооткривени маузолеј налази се на 830 метара северно од маузолеја императора Хостиљана на источној некрополи Виминацијума и 570 метара североисточно од капије Порта праеторије (Северне капије) легијског логора, 700 метара североисточно од капије код амфитеатра, 300 метара од легијског логора и 160 метара западно од уништене двојне гробнице са фрескама.
Кораћ је у писаној изјави Танјугу истакао да је камена пластика нађена у маузолеју изузетна. Најзначајни налаз је глава римског императора са увојцима и ловоровим венцем симболом римског императора. Издваја се и глава младића, изузетно брижљиво обрађена рука која држи мач, као и делови римског мача. Нађен је и фрагмент крила орла, једног од најпознатијих симбола бога Јупитера и Римског царства.
Издвајају се и ситнији делови више скулптура и рељефа од мермера, а од архитектонске пластике пронађено је више фрагмената са флоралним и другим мотивима карактеристичним за време Римског царства.
Маузолеј је димензија 15 пута 15 метара са средишњим делом шест пута шест метара, грађен је од крупних комада ломљеног рамског кристаластог шкриљца са четири слоја од хидрауличног малтера дебљине између пет и 10 центиметара. Истражени део маузолеја и у антици се налазио под земљом, укопан најмање један метар у односу на површину и ископавања су у току, каже Кораћ.
Досадашња очувана висина/дубина грађевине износи између 1,80 и 2,25 метра и сама конструкција делује једноставно, али изузетно масивно и чврсто. Архитектонски елементи су од кречњака, као и стеле и саркофази који су у оквиру овог комплекса претрпели систематско уништавање, које далеко превазилази, према речима Кораћа, оно које се среће у оквирима ратних разарања или касније експлоатације грађевинског материјала.
Маузолеј је, како је утврђено, претрпео двоструко уништавање. До првог уништавања дошло је у антици када су се систематски уништавала надгробна обележја, кречњачке стеле, саркофази, мермерне скулптуре и делови рељефа.
Кораћ каже да постоје индиције да је овакво темељно уништавање последица поступка познатог као Damnatio memoriae, односно брисање из сећања, када се у потпуности уништавају сви помени имена и дела особе која је осуђена на заборав и то се ради само када су питању императори.
Друга фаза уништавања уследила је у каснијим вековима услед експлоатације камена као грађевинског материјала и тада највише страдао оградни зид који је био од масивних квадера. „Неко је у антици баш употребио енормну снагу да растури све што је могао, подједнако и у маузолеју и на оградном зиду“, приметио је Кораћ. Маузолеј је био издвојен у односу на античку некрополу масивним каменим зидом дебљине 0,8 метaра. Централни део маузолеја највероватније је служио за ритуал и окружен је са три стране са 11 гробова, од којих је један гроб кремираног покојника у етажној гробној јами, две сахране покојника у дрвеним сандуцима, једна гробница зидана од опеке са лучним сводом, док су остали гробови зидани од опеке.
Са северне стране, где истраживања још трају и на којој нема за сада пронађених гробова, очекује се да буде пронађен улаз у маузолеј. Већина ових гробова је, према речима Кораћа, опљачкана. Унутар оградног зида у североисточном углу наспрам маузолеја налази се једна гробница са сводом, која је, наглашава Кораћ, изузетно интересантна и њена истраживања су ту току. Маузолеј је позициониран између две виле рустике из 3. века и до сада је на том простору истражено преко 80 гробова из периода другог и трећег века, од којих су многи имали луксузне предмете као део гробног инвентара.
Нађена су три оловна саркофага као и делови више саркофага и стела који су у ситним фрагментима. На фрагментима од мермера се види да су веома брижљиво обрађени, а у непосредној близини маузолеја је пронађено и 15 златних предмета.
Извор: РТС; Танјуг
