У земљи својих предака

Фолклорна група ЦО Свети Сава са Еланоре у Сиднеју на поклоничком путовању у Србији

По први пут од оснивања ЦО Свети Сава са Еланоре у Сиднеју далеке 1949. године,  најстарија од пет фолклорних група је отпутовала на поклоничко путовање у Србију. После више од две године припрема и скупљања средстава седамнаесторо младих узраста од 17 до 22 године нашли су се у земљи својих предака. Међу њима има представника друге, треће, па и четврте генерације Срба у Аустралији. Некима је ово први пут да се налазе у Србији. Предвиђено је да за 22 дана колико ће ово путовање трајати група посети места великог духовног и историјског значаја. Истовремено на неколико места ће наступати као фолклорна група. Са њима је отпутовао и један број родитеља, као и локални свештеник Саша Радоичић и кореограф Гери Довсон.

Већ првог дана по доласку, 24. јуна 2013. године, на дан Светих Вартоломеја и Варнаве, група је наступила на храмовној слави у Раковици. Иако још уморни од пута, нису жалили напора да покажу шта знају. Време је дозволило да се наступи испред храма, а верни народ који је остао да присусвује, није крио одушевљење гледајући младе Србе из Аустралије. Већ истога дана, прешли су из Београда за Крагујевац, у срце Шумадије.

Другог дана, 25. јуна, деца су посетила Таково, место везано за почетак Другог српског устанка предвођеног кнезом Милошем Обреновићем. Стална поставка музеја у Такову је омогућила деци да виде експонате из времена устанка. Истовремено, једна од националних телевизија је урадила репортажу о доласку групе из Аустралије. Репортажа је емитована сутрадан у ударном термину. После ручка у Горњем Милановцу, продужило се за Равну Гору. Посета Равног  Гори је била јако емотивна за многе од фолклораша, јер су на зидовима музеја проналазили имена својих дедова који су углавном били у саставу чувене Динарске дивизије.

Трећег дана, 26. јуна, посећени су Орашац, Топола, Аранђеловац и Опленац, као места везана за Први српски устанак. Црква Светог Ђорђа на Опленцу, као гробно место династије Карађорђевића, није оставила никог равнодушним. Предивано урађен мозаик на Опленцу је оставио толико снажан утисак на децу, да неки просто нису могли веровати да такво савршенсво уопште постоји. Затим се прешло у малу Карађорђеву цркву на Опленцу. Иконостас који је јединствен на свету, рађен у дуборезу, са стотинама разних композиција из Светога Писма, је додатно фасцинирао све присутне. Посета овим крајевима је завршена предавањем у музеју на Опленцу.

У вечерњим часовима фолклорна група је имала заједничку пробу са локалном фолклорном групом Шумадија из Горњег Милановца. Деца из Шумадије нису крила своје одушевљење, као ни изненађење посетом деце из Сиднеја. После пробе је организовано заједничко дружење где је певачка група при КУД Шумадија практично одржала мини концерт за своје госте из Аустралије. Дружење је трајало до касно у ноћ, а иако се виде по први пут, чинило се као да су одрасли заједно.

Дан уочи Видовдана, 27. јуна, група се сели за Врњачку Бању где су конаку остали четири дана. Истог дана после подне, група је посетила Крушевац, а после бденија при цркви Лазарици одржан је концерт са локалном певачком етно групом при овом храму. Смењивала се песма и игра, а мноштво свештенства и верног народа је било одушевљено програмом. Припремљена вечера у црквеној сали, а Владика ремезијански Андреј, који је овом приликом мењао одсутног владику Давида, је у пригодној беседи поздравио госте. Наставило се дружење уз родољубиву песму и благоугодан разговор. Деца из Сиднеја су се осетила изузетно почаствована и привилегована свом пажњом која им је те вечери била указана. О цркви Лазарици су само слушали из разних предавања, а сада су имали прилику и да све то доживе на прави начин.

На Видовдан, 28. јуна, деца су у народним ношњама присуствовала светој Литургији где су се и причестили Телом и Крвљу Христовом. Управо светим причешћем на сам Видовдан и то баш у цркви Лазарици, деца доживљавају Косовски Завет на прави начин: сједињењем са самим Живим Богом, као и са Косовским кнезом Лазаром и осталим косовским мученицима. Деца су била изузетно ганута још једном чашћу и пажњом која им је тај дан указана. Деца са Еланоре су била на челу литије која је прошла од Лазарице до споменика Косовским јунацима. Хиљаде људи и стотине свештеника, предвођени епископом Андрејом, а све то у једној изузетно складној атмосфери, свакако је био посебан духован доживљај који ће им заувек остати у сећању. Просто нису могли веровати какво гостопримство и част им је било указано у Крушевцу. Данима после тога су само о томе причали.

Важно је напоменути да су деца при сваком од посећених места имала предавања која је отац Саша спремао за њих. Ова посета Србији није обична туристичка екскурзија, већ пре свега једна врста поклоничког путовања, где су деца стекла посебно духовно искуство и доживети Србију као своју духовну матицу.

У суботу, 29. јуна, на главном тргу у Краљеву наступао је домаћи КУД Абрашевић и фолклор са Еланоре наизменично. Неколико стотина људи је пратило и поздрављало младе бурним аплаузима. Посебан утисак је оставила веома оригинална кореографија сплета игара из Шумадије коју је осмислио кореограф Гери Довсон. После наступа фолклора уследио је концерт трубача победника Гуче. На један начин, ово је била јединствена прилика за децу да осете бар делић онога што се догађа на саборима трубача у Гучи.

У недељу, 30. јуна, сви су присуствовали светој Литургији у манастиру Жича, а затим после послужења и предавања продужили као гробној цркви Немањића - Студеници. Куда год би пролазили, лепота природе је задивљавала децу, као и гостопримство локалних људи. Ево само једног примера: У Краљеву тражећи начин да изађемо што брже из градске гужве упитали смо за пут двојицу полицајаца који су баш тада ручали. Када су чули да су питању деца из Аустралије, оставили су све и одмах ускочили у кола да би нам показали пут. На изласку из града смо стали да им се захвалимо, и тада је један од полицајаца са сузама у очима рекао да је за све њих посебна инспирација то што деца из Аустралије чувају и воле своју веру и своју традицију.

Тога дана Жича и Студеница као две велике и значајне светиње по наш народ, су биле још једно испуњење свих оних лекција из историје и веронауке које су 20.000 километара далеко само слушали и са фотографија гледали. У Студеници, деца су се поклонила и целивала мошти светих Немањића: родоначелника династије и оца Светога Саве - Светог Симеона Мироточивог, брата Светога Саве - краља Стефана Првовенчаног,  као и мајке Светог Саве - свете Анастасије. Имали су прилику и да виде чувену манастирску ризницу, а после свега тога окрепили су се и ручком у самом манастиру.

Сутрадан, 1. јула, деца су прешла у Ниш где ће боравити пет дана и посетити југ Србије.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска