Нови Завет и Молитвеник за Војску Србије

Удружење грађана Библијско друштво Србије, уз благослов Српске Православне Цркве, дарује Министарству одбране и Војсци Србије 4.000 примерака Светог писма Новог завета и исто толико примерака Православног молитвеника.

Тим поводом разговарамо о верској служби у Војсци Србије са начелником Одељења за веру Управе за људске ресурсе ГШ ВС пуковником др Сашом Милутиновићем.

1. Ви сте релативно скоро дошли на место начелника Одељења за веру. Са каквим се изазовима суочавате на новој дужности?

Пуковник Милутиновић: Привилегија, одговорност и велики изазов је бити начелник Одељења за веру, јер је оно мултиетничко и мултиконфесионално. На овом радном месту, као и на већини других, битно је како радите свој посао и да ли се правилно односите према сарадницима. Активности планирам и реализујем сходно војним прописима, а уз поштовање аутономности и устројства традиционалних Цркава и верских заједница.

2. Одељење за веру је  уведено у систем одбране прошле године. Каква су реаговања запослених и који су исходи?

Пуковник Милутиновић: Верска служба је организовани вид делатности традиционалних Цркава и верских заједница у војној средини и обухвата вршење делатности верске службе у Војсци Србије.

Намена верске службе јесте омогућавање уставног права припадника Војске Србије на остваривање слободе вероисповести, која се остварује искључиво по сопственој вољи и уверењу, на принципу добровољности, уз уважавање обавеза које проистичу из војне службе.

Задатак верске службе је развијање и јачање духовних и моралних вредности припадника Војске Србије, неговање војничких врлина и патриотизма, као и обликовање грађанске одговорности, и у функцији је изградње, одржавања и повећања оперативних способности Војске Србије приликом извршавања свих дефинисаних мисија и задатака.

Делатности верске службе обухватају вршење богослужбених делатности и осталих верских делатности, као што су:

• учешће у планирању богослужбених и осталих верских делатности, анализи и извештавању,
• саветовање команданта  јединице о верским питањима,
• организација поклоничких путовања,
• пастирско-саветодавни рад,
• ангажовање у припремама за извршење сложених задатака, као и у предузимању мера на превенцији ванредних догађаја, неприлагођеног понашања и негативних појава,
• сарадња са осталим органима команде јединице у организовању верских обреда поводом прослава државних, војних и верских празника и обележавања годишњица значајних догађаја из периода ослободилачких ратова Србије и
• сарадња с војним свештеницима – верским службеницима истог нивоа и са локалним свештеницима.

Реакције запослених након увођења верске службе већином су биле позитивне. Надлежни су оценили да је верска служба нашла своје место и да радом доприноси ВС, како у погледу неговања традиција, тако и у погледу бриге за људе и јачања оперативне способности.

3. Колико тренутно има активних војних свештеника и колико је укупно запослених у Верској служби ВС и МО?

Пуковник Милутиновић: Број војних свештеника, односно верских службеника одређен је на основу броја верника одређене вероисповести у Војсци Србије, а у складу с одредбама Уредбе о вршењу верске службе у Војсци Србије и споразума са Црквама и верским заједницама. У складу с принципом заступљености верника у МО и ВС дефинисан је број формацијских места за војне свештенике, односно верске службенике по следећем: 26 места војних свештеника Српске православне цркве,  једно место војног капелана Римокатоличке цркве и једно место војног имама Исламске заједнице Србије. 

Завршен је конкурс за пријем у службу 10 војних свештеника; 13 помоћника војних свештеника изабраћемо из састава МО и ВС на основу дефинисаних критеријума.

4. Шта се очекује од војног свештенства?

Пуковник Милутиновић: Војно свештенство и верски службеници су носиоци реализације верских служби  (свете литургије, свете мисе, џуме – намаза) у миру и рату, а осим тога, пружају духовну и емотивну подршку припадницима МО и ВС и члановима њихових породица. Задатак војног свештенства је да помогне војнику који жели да молитвом и службом прихвати Божју помоћ, поготово у тешким тренуцима, и да их охрабри при извршавању задатака. На овај начин они помажу при реализацији задатка, повећању оперативних способности јединице, али и спасењу душа. Од војног свештенства се још захтева да саветима помогну лицима која учествују у операцијама да  донесу ваљане одлуке, правилно резонују и да на исправан начин прихвате истине које понекад могу бити и застрашујуће.

По захтеву припадника МО и ВС, војно свештенство и верски службеници помажу болеснима и члановима њихових породица да превазиђу новонасталу ситуацију молећи се за болесне и њихове породице дељењем свете тајне – сакрамената или учењем дова. Такође, пружају духовну подршку медицинском особљу, наставницима, професорима, кадетима и страним слушаоцима на Војној академији.

Напоменуо бих да негујемо и молитвено сећање на наше славне претке и велике људске жртве из ратова и битака од Косовског боја до краја 20. века.

Поред реализације богослужбених делатности и пастирско-саветодавног рада, од војног свештенства и верских службеника се очекује да квалитетно планирају и предлажу задатке за израду планских докумената, прате и анализирају општа питања из области вере и верског живота, координирају активности и саветују надлежне старешине.

5. Које су специфичности статуса војних свештеника у односу на друга професионална војна лица?

Пуковник Милутиновић: Делатност верске службе реализују војни свештеници и верски службеници – официри верске службе.

Због тога што је реч о специфичној категорији лица, која подлеже и канонским прописима Цркве или верске заједнице којој лица припадају, војни свештеници, односно верски службеници имају одређене специфичности статуса:

• не носе и не употребљавају оружје,
• обављају функцију командовања једино над својим помоћницима,
• обављају функцију саветника команданта,
• не могу бити позвани да сведоче о чињеницама и околностима које су сазнали приликом исповести,
• не могу бити ангажовани у планирању и извођењу психолошких операција, пословима судије поротника и спровођењу извиђајног или истражног поступка,
• има­ју ис­кљу­чи­во пра­во на на­чин оба­вља­ња бо­го­слу­жбе­них де­лат­но­сти то­ком ко­јих не мо­гу би­ти оме­та­ни,
• не могу бити приморани да врше верски обред који је у супротности са аутономним прописима Цркве, односно верске заједнице којој припадају, нити могу бити позвани на одговорност због начина обављања богослужбених делатности,
• могу носити  краћу неговану браду,
• носе одежду вероисповести којој припадају док обављају богослужбене делатности, а у осталим приликама носе униформу и
• на свим униформама Војске Србије носе ознаку своје специјалности у симболима Цркве или верске заједнице којој припадају.

Такође, специфичност је да се осло­вља­ва­ју према чину који имају у својој тра­ди­ци­о­налној Цр­кви, одно­сно вер­ској за­јед­ни­ци.

6. Колико је до сада отворено богослужбених објеката у систему одбране, а колико би их требало бити?

Пуковник Милутиновић: Богослужбени простор је посебно одређена и за ту намену опремљена просторија за богослужења и верске обреде у касарнама, војним објектима и на другим местима на којима се извршавају мисије и задаци Војске Србије.

Богослужбени простор одређује командант јединице на предлог војног свештеника, односно верског службеника, он је не­по­вре­див и на­ме­на му се мо­же про­ме­ни­ти само уз сагласност Цркве, односно верске заједнице.

У досадашњем раду у МО и Војсци Србије планирано и реализовано је уређење:

• 41 богослужбеног простора за вернике православне вероисповести, до сада је освештано њих 17,
• два богослужбена простора за вернике римокатоличке вероисповести, освештан је један,
• два богослужбена простора за вернике исламске вероисповести, отворена су два.

Током 2015. године планирано је да се освешта осам богослужбених простора.

У освештаним и отвореним богослужбеним просторима врше се богослужења у складу с календарима СПЦ, РКЦ и ИЗС.

7. Какви су будући планови у вези са унапређењем рада Верске службе?

Пуковник Милутиновић: Развој верске службе тећи ће у три правца. Први и тежишни је реализација делатности верске службе у циљу јачања духовних и моралних вредности припадника МО и ВС, уз неговање војничких врлина, традиције, патриотизма и грађанске одговорности. Отпочели смо са учешћем у припремама припадника ВС ангажованим у мултинационалним операцијама, наставићемо да по захтеву пружамо духовну подршку повређеним и оболелима, а у току је и дефинисање крсних слава јединица ВС.

Други правац је интензивирање и унапређење сарадње са Црквама и верским заједницама у Републици Србији, а трећи сарадња са верским службама страних армија.

Тренутно се врше припреме за учешће војних свештеника у мировним операцијама у Либану.

8. Каква је Ваша сарадња са представницима верских заједница који тренутно имају своје представнике у систему одбране, сарадња са војним Епископом и Управом за сарадњу са Црквама и верским заједницама.

Пуковник Милутиновић: Надлежност начелника Одељења је да сарађује са овлашћеним великодостојницма традиционалних Цркава и верских заједница.

Сасвим сигурно је да ћу у наредном периоду сарадњу планирати, предлагати и развијати на обострану корист, а у циљу духовне подршке припадника МО и ВС.

Посебно истичем изузетну сарадњу са надлежним војним Епископом, Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским г. Јованом и са др Милетом Радојевићем, директором Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије

***

О саговорнику...

Пуковник др Саша Милутиновић рођен је 10.09.1966. у Куршумлији. Основну и средњу школу завршио у Лесковцу. Војну академију је завршио 1990. у Београду, где је магистрирао и докторирао. Тема докторске дисертације је била из области стратешког управљања ресурсима. На служби у ваљевском гарнизону био је од 1990. до 2009. године, а од 2009. у београдском гарнизону на више одговорних дужности. Од 2014. године је начелник Одељења за веру Војске Србије.

Говори енглески језик. Живи у Ваљеву, ожењен је архитектом Анђелком са којом има сина Вука.