Угрожено девет врста риба

Министарство заштите животне средине покренуло акцију порибљавања Тисе, с циљем да се стање у тој реци поправи након прошлогодишњег помора риба

Због превеликог улова, загађења и изградње брана које доводе до исушивања, од 94 врсте рибе које живе у у рекама Србије угрожено је њих девет, процена је Министарства заштите животне средине. Јасминка Јовић, републички инспектор заштите животне средине, каже да су нарочито угрожене руска јесетра, паструга, младица, липљен, црнка, банатска кркуша, гавчица, велики вретенар, мали вретенар, које су заштићене Уредбом о заштити природних реткости. За разлику од оних које су на листи угрожених, веома су бројне популације алохтоних врста риба (толстолобици, сребрни караш, сунчаница...).

Она каже да се предузимају мере заштите станишта, а посебно заштите очувања природних плодишта риба. Годинама се радило на вештачком мресту врста јесетри (јесетра, моруна, паструга), као и на вештачком мресту младице.

Прошлог лета, због испуштања непрерађених индустријских вода у реке, угинуло је на десетине тона рибе у Тимоку, Топлици, Морави, Деспотовици, Ибру и Дрини. На Дунаву, низводно од Београда код Смедерева, прошле недеље су рибочувари извадили 40 мрежа из мрестилишта које су поставиле рибокрадице, који уништавају рибу струјом и експлозивом више од две деценије, што је довело до пустошења рибљег фонда на овом делу Дунава.

Министарство заштите животне средине покренуло је управо акцију порибљавања Тисе, с циљем да се стање у тој реци поправи, након прошлогодишњег помора риба у тој реци.

Порибљавање ће бити спроведено у више етапа, у складу са животним циклусима и сезоном мреста врста којима се порибљава. У првој фази, која је почела, у Тису ће бити пуштено две тоне једногодишње млађи деверике и дивљег шарана. Истовремено ће бити постављено 30 гнезда ради подстицања и унапређења мреста смуђа. У другој фази, крајем априла, на више локалитета, на скровитим местима, следи постављање смуђевих гнезда. У трећој фази (друга половина јуна) посебна пажња биће посвећена обнови сома, врсте која је највише страдала током прошлогодишњег помора. У Тису ће се с брода лабораторије „Аргус" пустити 30.000 млађи ове врсте на више локација. У четвртој фази (на јесен) планирано је и порибљавање штуком и девериком. На свакој предвиђеној локацији биће у реку пуштени тона деверике и сто килограма штуке.

Министарство заштите животне средине од свог оснивања прошле године води оштру политику против загађивача и инсистира на доследном кажњавању свих који угрожавају животну средину, истакао је Саша Драгин, министар заштите животне средине. Подсећамо да је током лета 2007. појединим загађивачима забрањен рад, а први пут су привођени директори тих фирми, због тога што су загадиле реку и изазвале велико угинуће рибе. Министарство је, такође, предвидело вишеструко повећање казни.

Јасминка Јовић каже да, према Закону о заштити животне средине, испуштање загађујућих и опасних материја, отпадних вода или емитовање енергије у ваздух, воду или земљиште на начин и у количинама, односно концентрацијама или нивоима изнад прописаних представља привредни преступ. Истим законом предвиђена је новчана казна за учињени привредни преступ у износу од 150.000 до 3.000.000 динара. Колико ће заиста загађивач бити кажњен зависи од одлуке надлежног суда. Такође, кривичним закоником Републике Србије предвиђена је и казна затвора у трајању до пет година уколико неко загади воду у већој мери или на ширем простору.

У Европи подужа црна листа

Према подацима студије „Приручник европских слатководних риба", објављене у сарадњи са Светским удружењем за очување живог света, 522 европске врсте слатководних риба су знатно угроженије од птица или сисара. Око 200 рибљих врста у Европи суочено је са изумирањем, пише у овој студији.

Европска јегуља, која се размножава само једном у отприлике 20 година, критично је угрожена, јер је број младих јегуља које стижу до европских обала драматично смањен у последње три деценије. Популација јарабуга, који живи у водама југозападне Шпаније и Португалије, мања је за више од 50 одсто у последњих 10 година.

Н. Ковачевић

Извор: www.politika.co.yu