Уклесано у боју

Мајестетична изложба: Мантења и Белини у Берлину

Најчудовишнији пар снова у историји уметности

Национална галерија у Берлину посвећује свој простор двојици сликарских генија до краја јуна изложбом насловљеном „Мантења и Белини. Мајстори ренесансе“  ("Mantegna und Bellini. Meister der Renaissance"). Ова јединствена изложба је после Лондона од 1. марта у Берлину. Није претерано рећи да је реч о ”сензационалном догађају”, истиче Михаел Ајзенхауер, генерални директор државних музеја Берлина, на конференцији за штампу 28.2.2019. године.

Овде је реч о изложби која је припремана у најтешњој сарадњи куратора у оквиру трогодишњег пројекта. Дагмар Корбахер, једна од двоје куратора, вели да је овде реч о ”најневероватнијем пару снова у историји уметности”. Обојица уметничких генија Андреа Мантења (око 1431-1506) и Ђовани Белини (око 1435-1516) нису били само у сродству, већ су стајали у јединственом односу узајамног дивљења и ривалитета, размени искуства и међусобне инспирације.

На начелу ове игре интеракција почива логика ове изложбе. За ову изложбу је било потребно да се све умеће и сва експертиза двеју институција - Staatlichen Museen zu Berlin и National Gallery из Лондона - слије у овај грандиозни поглед у дела обојице мајстора.

”Тријумфални поход Цезара”

Велика Британија се показала веома дарежљивом. Први пут у својој историји је портрет дужда Леонарда Лоредана напустио Лондон. Спектакуларна је изнајмљена слика из Royal Collection краљице Елизабете II.: Мантењин циклус слика великог формата насловљен ”Тријумфални поход Цезара”. Француски музеји, италијански и аустријски отворили су двери својих збирки, што овој изложби даје европски карактер. Али овоме се придружују и слике из америчких музеја и галерија, Вашингтона, Њујорка, Лос Анђелеса.

Ова изложба је славила велике тријумфе од јануара до октобра прошле године у Лондону. Спој ове двојице уметника је највидљивији на примеру слике ”Увођење Спаситеља у храм”. У Падови је деловао сликар и графичар Мантења, који је сликао своју верзију после свадбе са Николозијом, сестром Ђованија Белинија. Ово му је уједно отворило приступ водећим уметничким фамилијама у Венецији.

Живот у Венецији

Белини је пак завршио своју верзију годинама доцније на основу јене копије контура слике свога зета. Овај се тада већ био преселио за Матову, где је од 1460. до своје смрти био дворски сликар племићке фамилије Гонзага. Ђовани је свег свог живота био и остао у Венецији. Иако су обојица сликара развили своје сопствене стилове, остали су ипак на посебан и многострук начин спојени и блиски.

Њихов поглед на иновативни поглед ренесансе – развој перспективе и откриће класичне антике. Примеран је монументални циклус ”Тријумфални поход Цезара” који је био живописан за војводски дворац у Падови. Он је одредио историју уметности.

У кабинету за бакрорезе је изложен пут деловања ове двојице сликара кроз оделиту презентацију. Утицај хуманизма који је човека узимао за меру свих ствари – оцртава се развој портрета, као на примеру Мантењине слике-портрета кардинала Лудовика Трвизана.

Драматизација страдања Христових

Иновативна је код обојице уметника тематизација јевађељских сижеа. Мантења се служи техником перспективичног скраћења потенцирајући драму страдања Спаситељевих – што је била једна од централних тема оновременог сликарства.

Белинијеве фигуре показује пре ауру тихог унутрашњег доживљаја. То важи за његово изображење светитеља и такозване Sacra Conversazione - ”светог разговора”. Изображење Богородице и Богомладенца је израз нове и унутрашњости окренуте побожности.  Његова Pietà са анђелима је идеално-типичан пример оплакивања Христа. И пејзаж је код Белинија атмосферски резонантни простор тог контемплатвног понирања, док је он код Мантење пре рационално-геолошки оријентисан. Са Мантењом, ”ригорозним хуманистом” и Белинијем ”поетским интерпретатором људских емоција” ова изложба омогућује посматрачима не само ремек-дела историје уметности. Она уједно омогућује и дубљи поглед у основе европске културе.

Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)